Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

KOMORAČ - Foeniculum vulgare Mill.

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

KOMORAČ - Foeniculum vulgare Mill.

Postaj  lakky on pet 24 vel - 0:45

KOMORAČ - Foeniculum vulgare Mill.



Narodna imena: morač, divlja mirođija, janež, komorača, kopar, mirođija krupna,
morača, morski janež.


Komorač je prastara začinska biljka. Već su stari Grci i Rimljani poznavali njegovu plemenitu aromu i lekovito dejstvo.

Poreklom je iz Sredozemlja. Gaji se u mnogim zemljama, a na većim površinama u srednjoj i južnoj Evropi (Nemačka, Poljska, Rusija, Rumunija, Italija, Grčka), u nekim azijskim zemljama (Indija, Kina i Japan) u Africi i Južnoj Americi (Brazil i Argentina).

Iako u našoj zemlji postoje veoma povoljni uslovi za gajenje komorača, on se malo gaji. Na većim površinama gaji se u Vojvodini. Javlja se i kao samonikla biljka.

Tucakov (1971) za morač piše “da je to vrlo važna lekovita, aromatična, začinska, medonosna, hranjiva i industrijska biljka”


Botaničke osobine

Komorač je višegodišnja zeljasta biljka, sa moćnim i razgranatim vretenastim korenom. Iz korena se razvija veći broj uspravnih stabljika, koje su valjkaste, šuplje, modrozelene boje, gole i razgranate, visine do 2 m. Grananje počinje od polovine stabljike.

Listovi su 3 – 4 puta perasto deljeni, plavkastozelene boje sa uskim liskama. Prizemni listovi su na dugim drškama a oni na srednjem i gornjem delu stabla imaju veoma kratke drške, ili su sedeći.

Cvetovi komorača su petodelni, sitni, mirisni, žite boje, sakupljeni u cvast. Cvasti su udružene u guste i složene štitove (do 15 cm u prečniku), sa 4–25 zrakova smešteni na vrhu stabljike i ogranaka.

Komorač cveta dugo (od jula do oktobra), postepeno sa porastom stabljike. Neravnomerno cvetanje uslovljava i neujednačeno sazrevanje.

Plod komorača je šizokarpijum, sastavljen od dva semena, sivo do žutozelene boje, dužine oko 10 mm i širine oko 4 mm.

Plod se lako raspada na dve semenke.

Zrelost plodova se ispoljava pojavom po pet sivožutih rebara po dužini ploda.

Masa 1.000 semenki iznosi 4 – 8 g.

Klijavost semena je visoka, 90 – 100%.


Kemijski sastav i upotreba

Svi organi komorača su slatki i mirisni zbog fenolnog jedinjenja anetola, materija slatkog ukusa, prijatnog mirisa i velike antiseptične moći.

Komorač se gaji prvenstveno radi ploda koji sadrži i 2 – 6 % etarskog ulja, čiji je glavni sastojak anetol.

Plod sadrži oko 18 % masnog ulja, oko 5 % šećera, oko 20 % belančevina i dr.

Etarsko ulje je bezbojna i malo žućkasta tečnost, prijatnog i blagog mirisa, ukusa najpre oslatkog a potom nagorkog koje sadrži do 70 % anetola, više od 20 % fenhona, alfa-pinen, limenen, dipenten, felandren.

Anetol uslovljava da moračovo ulje očvrsne na temperaturi između 5 i 10 oC.


Plod i etarsko ulje komorača (Foeniculi fructus et aetheroleum) propisuju mnoge farmakopeje.

Etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare iz zrelih, zdrobljenih plodova morača.

Koristi se u industriji likera i raznih desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pića, za proizvodnju slatkiša, paste za zube i drugo.

U humanoj medicini se koristi kao aromatik, korigens, karminativ, ekspektorans.
Služi i za jačanje apetita. Ulazi u sastav nekih čajeva, praškova, sirupa i dr. Dodaje se lekovima za decu kao slabo spazmolitičko sredstvo.

Čaj od komorača, nane i kamilice odstranjuje grčeve u organima za varenje. Poznato je da morač izbija vrlo rano iz zemlje, pa se može koristiti kao prvo zeleno povrće i zeleni začin vrlo prijatnog ukusa i mirisa.

U veterinarskoj medicini komorač se upotrebljava kao dodatak koncentratima za preživare, jer deluje povoljno na varenje, odstranjuje nadutost, povećava apetit i mlečnost.

Uljane pogače koje ostaju posle destilacije koriste se kao jaka i prijatna stočna hrana, zbog značajne količine belančevina i masti.

Primjećeno je da neke sorte morača izazivaju trovanje, praćeno jednom vrstom pijanstva i moždanih oboljenja. Nakon dužih ispitivanja Naves i sar. su pokazali da trovanje izaziva cis-anetol koga u nekim uljima morača ima do 1 %.

Utvrđeno je takođe da trans-anetol nije škodljiv.


Uzgoj
Komorač uspjeva u različitim klimatskim uslovima. Najbolji rezultati postižu se u sunčanim i toplim predelima. Otporan je prema niskim temperaturama. Izmrzava tek na –20 oC, ako nema snežnog pokrivača. Moraču pogoduje umerena količina vodenih taloga ( oko 600 mm). Seme klija na 6 – 8 oC.

Uspeva skoro na svim zemljištima, koja nisu suviše vlažna. Najbolje mu odgovaraju duboka, plodna i rastresita zemljišta, neutralne do slabo alkalne reakcije. Pogoduju mu peskovite i plodne ilovače.

Na istom zemljištu komorač ostaje 3 – 5 godina. Obično se gaji kao trogodišnji usev. Najbolji predusevi su mu đubrene okopavine (mahunarke i krompir) i strna žita.

Priprema zemljišta obuhvata duboko oranje u jesen. Ukoliko se gaji nakon žitarica, pre dubokog oranja izvodi se ljuštenje strnjišta.

Poorano zemljište sa otvorenim brazdama ostaje preko zime, a u proleće se priprema za setvu kako bi se zemljište bolje usitnilo i poravnalo.

Za uzgoj komorača koriste se mineralna đubriva, dok stajsko đubrivo nije neophodno.

U većim količinama neophodni su fosfor i kalijum, dok azota treba manje.

Pošto se komorač gaji više godina na istoj parceli, upotrebljavaju se veće količine đubriva pri osnovnom đubrenju.

U zavisnosti od plodnosti zemljišta potrebno je 80 – 100 kg/ha P2O5 i 40 – 60 kg/ha K2O. Azotom se biljke prihranjuju u toku vegetacije.


Komorač se proizvodi direktnom setvom, što se pokazalo uspešnim za razliku od razmnožavanja rasadom, koje se više ne primenjuje u širokoj proizvodnji. Takav način je dosta spor i zahteva veća ulaganja rada i sredstava.


Seje se vrstačnim širokorednim sejalicama, u neprekidnim redovima sa rastojanjem 36 – 48 cm između redova.

Hemijsko suzbijanje korova omogućilo je sužavanje redova (36 – 48 cm).

Dalje sužavanje redova nepovoljno utiče na visinu prinosa. Broj biljaka po dužnom redu je 60 – 80, a rastojanje između biljaka u redu je 20 – 30 cm.

Dubina setve je 2 – 3 cm.

Ne seje se u suviše vlažno i hladno zemljište.

Smatra se da je najpogodnije vreme za setvu morača od kraja marta do početka aprila. Seme posejano u ovo vreme obično niče za dve do tri nedelje.

Za setvu jednog hektara potrebno je 8 – 10 kg semena.
U gajenju komorača primenjuju se sledeće mere nege: valjanje, međuredno kultiviranje i okopavanje, prihranjnivanje, uklanjanje bočnih izdanaka, zaštita od bolesti i štetočina.


Zemljište se posle setve valja radi boljeg zadržavanja vlage. U prvoj polovini vegetacije, zemljište između redova se kultivira i okopava dva do tri puta.

Prvo kultiviranje je posle formiranja redova, kad biljke dostignu 5 – 8 cm visine. Nije uobičajeno, ali se usev može prorediti na mestima gde je isuviše gust.

Naredna okopavanja se izvode po potrebi. U drugoj polovini vegetacije biljke svojom masom pokrivaju međuredni prostor i time se efikasno suprotstavljaju korovskim biljkama.


U borbi protiv korova mogu se, posle setve a pre nicanja, primeniti herbicidi Prometrin S–50 (4 kg/ha) ili Aresin (3 kg/ha). Kad biljke dostignu visinu 10–15 cm, upotrebljava se Afalon (2 kg/ha). Od druge godine pre nicanja useva, dobre rezultate daju Prometrin S – 50 i Aresin u dozi 4 – 5 kg/ha.


Komorač se prihranjuje u dva navrata. Količina đubriva zavisi od plodnosti zemljišta. Kad se formiraju redovi, pred prvo okopavanje, prihranjuje se sa oko 30 kg/ha azota. Drugo prihranjivanje sa oko 40 kg/ha azota obavlja se sa drugim kultiviranjem.


U jesen, prve godine gajenja morača unosi se uz okopavanje 80 –120 kg/ha P2O5 i oko 60 kg/ha K2O.

U kasnijim godinama gajenja prihranjuje se jednom sa kultiviranjem.

Na komoraču se mogu javiti gljive – prouzrokovači raznih bolesti: Plasmopara nivea (Ung.) Schroet, prouzrokuje plamenjaču, Leveilula tauriaca Arnaud f. foeniculi Jaez. – pepelnicu, Aeciium foeniculi Cast. – rđu, Phoma foeniculina Socc. – pegavost lišća i stabla, Rizoktonia crocorum (Pers.) DC. i R. violaceae Tul. – truljenje korena. Od ovih bolesti najveće štete može pričiniti plamenjača. Radi zažtite od ovog parazita primenjuju se odgovarajuća sredstva, u vreme dok je usev mlad.

Od štetočina javljaju se vaši. Lišće oštećuje larva insekta Papilio machaon. Na moraču parazitira vilina kosica (Cuscuta sp.). Zbog toga se usev redovno pregleda i čim se pojavi ovaj parazit preduzimaju se neophodne mere.

Protiv štetočina tretira se Sisteminom 40 (1,5 – 2 l/ha), Fosdrinom 10% W.S.C. (0,05 – 0,1%).

Komorač sazreva neravnomerno, pa je zbog toga teško ustanoviti pravi momenat žetve. Obično sazreva od kraja jula do avgusta, a nekad i kasnije. Sazrevanje zavisi od vlažnosti i temperature vazduha.

Za ispitivanje momenta žetve uzimaju se uzorci plodova i ostavljaju da se prosuše. Ukoliko se plodovi smežuraju, znak je da još nije nastupio momenat žetve.

Uzorci se uzimaju više puta, dok plodovi ne dobiju zelenožutu boju i kad se sušenjem ne smežuraju.

Žanje se obično polovinom septembra, u momentu kad se na plodovima pojave sive pruge.

Na većim površinama žanje se kombajnom, a na manjim ručno.

Posle žetve plodovi se prosuše i pročiste. Mogu se i dosušiti u sušarama na temperaturi do 40 oC.

Boja plodova posle sušenja treba da je zelenkasta do žućkastosmeđa s istaknutim svetlim rebrima i tamnim brazdama.

Droga ima svojstven aromatičan miris i sladunjav ukus. Pakuje se u sanduke ili kutije i čuva dobro zatvorena, zaštićena od svetlosti.

Prinos ploda komorača u prvoj godini gajenja kreće se oko 600 kg/ha. U kasnijim godinama prinos iznosi 1.000–1.200 kg/ha. Destilacijom plodova sa jednog hektara dobija se 40 – 60 kg sirovog etarskog ulja.

Za drogu Foeniculi fructus – plod morača u bišoj državi, bio je jepropisan standard JUS E.B3.039.



Preneseno iz knjige "Gajenje lekovitog bilja" od Prof. Jana Kišgecija.
Prenio Lakky, 23.02.2012
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.