Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

BUHAČ (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.)

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

BUHAČ (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.)

Postaj  lakky on uto 4 ruj - 14:13

BUHAČ - Pyrethrum cinerariae folium Trev.


Narodna imena: brminja, buvara, buvarica, buvač, divlja barutica, matrikolda.


Buhač kao samonikla vrsta sreće se u Dalmaciji i primorskim delovima Crne Gore i Hercegovine. Iz ovih krajeva je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. Poreklom je sa obala Jadranskog mora i Balkanskog poluostrva. Danas su poznati proizvođači buhača Kenija i Japan.

Botaničke osobine

Buhač je višegodišnja zeljasta biljka, sa jakim i razgranatim korenovim sistemom.
Iz kratkog, kao prst debelog korenovog vrata izbija veliki broj (15 - 20 cm) dugih, cilindričnih, tamnobraon korenova. Listovi su naizmenični, liska se sastoji od 2 - 3 režnja. Naličje je sivkasto, lice manje - više golo. Iz višeglavog korenovog vrata izbijaju 30-35 cm visoka, izbrazdana, siva, dlakava cvetna stabla na čijim terminalnim delovima stoje pojedinačne glavičaste cvasti. Razvijeni busenovi nose 100-200 glavica, ali njihov broj ponekad dostiže i 400. Otvorene cvasti su prečnika 2,5 - 5 cm.

Cvast se sastoji od belih jezičastih, ženskih i od žutih, cevastih, hermafroditnih cvetova. Cvetanje počinje krajem maja, i traje sve do početka jula. Plod je 3 - 4 mm duga i 1 - 1,5 mm široka petoivična ahenija, u čijim brazdama se nalaze žlezdaste dlačice. Seme je mrkožute boje sa izraženim rebrima. Masa 1.000 zrna je 1 - 1,2 g. Klijavost semena iznosi 90 % i opada sa starošću semena.


Hemijski sastav i upotreba

Svi nadzemni delovi buhača sadrže piretrine. U listovima su oni samo u tragovima, u osušenom stablu 0,1-0,15%, a u cvastima 0,5-2,5%. Najviše piretrina nagomilano je u plodniku (2,2 - 4,5 %), dok ga u kruničnim listićima ima 0,2-0,4 %. Iz biljke je do sada izolovano 6 tipova piretrinskih jedinjenja. Jedinjenja iz grupe piretroid I (piretrin I, cinerin I, jazmolin I) su estri monokarbonske kiseline, a jedinjenja iz grupe piretroid II (piretrin II, cinerin II, jazmolin II) su estri dikarbonskih kiselina. Od sve ukupnih piretrina zastupljenost estara monokarbonske kiseline (koja je desetostruko delotvornija) iznosi 30 - 70 %, a od toga je 40 - 65 % piretrin I. Jugoslovenska farmakopeja II propisuje najmanje 0,8% piretrina I i II, pri čemu je piretrin I jači insekticid od piretrina II.

Buhač se gaji zbog aktivnih materija koje imaju insekticidno dejstvo. Ranije se kao insekticid koristio fino samleveni prah (Pulvis insectarum) cvasti buhača (Pyrethri flos). Danas se koriste preparati dobijeni iz aktivnih materija samlevenih cvasti u obliku praha (Pyrovir, Piretrin 89 - PHYL), tečnosti (Solutax, pyrotox ULV) i aerosola (Chematox, Pyrotox). Velika prednost ovih insekticida je što nisu otrovni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke. Dejstvo im je brzo i širokog su spektra, a rezistencija insekata na piretrin je isključena. Za životinje hladne krvi piretrin je neuromuskularni otrov. Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova zbog brzog dejstva.


Prvenstveno se koristi u domaćinstvima u skladištima hrane i žitarica, u štalama, a u novije vreme protiv štetočina sobnog bilja. Služi i za izradu preparata za suzbijanje vašljivosti.
Koristi se protiv šuge, naročito u veterini, i interno, kao anthelmintik.
Primenjuje se u kombinaciji sa diditijem.
Dosta se koristi i u obliku penušavog sapunskog ekstrakta, koji se izgrađuje sa crnim sapunom.
Buhač je vrlo tražen na svetskom tržištu. Svjetska proizvodnja droge buhača i njegovih ekstrakata iznosila je 1972. godine 22.000 t.

Uzgoj
Buhač za svoje uspevanje traži dosta toplote i svetlosti. Sušu dobro podnosi, zahvaljujući maljavom stablu i listovima. Prema niskim temperaturama je otporan, tako može bez oštećenja da podnese i mraz ispod – 30 oC.
Iako je životni vek buhača 8 - 10 godina, u uslovima intenzivnog gajenja njegovi prinosi nakon 4 - 5 godina opadaju. Gaji se van plodoreda. Sadi se posle pretkultura koje su đubrene. Plantaža se zasniva na zemljištima na kojima nema višegodišnjih korova. Posle buhača preporučljivo je gajiti kulture koje su otporne na jače herbicide. Na istu površinu buhač se može saditi nakon 2 godine.

Prema hranivima nema naročito velike zahteve. Pre zasnivanja plantaže preporučuje se osnovno đubrenje sa 70 - 80 kg/ha N, 100 - 120 kg/ha P2O5 i 90 - 100 kg/ha K2O. U godinama eksploatacije, nakon kretanja vegetacije, preporučuje se prihranjivanje sa 60 - 70 kg/ha N. U jesen se đubri sa 60 - 70 kg/ha K2O i 70 - 80 kg/ha P2O5.
Prilikom pripreme zemljišta, dubina oranja zavisi od debljine plodonosnog sloja, ali je čak i na šljunkovitom terenu preporučljivo bar srednje duboko jesenje oranje. U proleće, zemljište za sadnju treba pripremiti vrlo brižljivo, jer rasad ima kratak, žiličast korenov sistem, pa će primanje biti zadovoljavajuće samo ako je zemljište bez grudvi.
Buhač se može proizvoditi setvom semena ili deljenjem bokora. Za proizvodnju rasada seme se seje u aprilu - maju u hladne leje, a u slučaju potrebe i u avgustu - septembru. U tom slučaju se mlade biljčice preko zime moraju pokrivati folijom, toplolejskim prozorima ili slamom. Seje se sa razmakom između redova 30 - 40 cm i na dubinu 0,5 - 1 cm. Nakon setve zemljište se valja i po potrebi zaliva. Seme niče posle 2 -3 nedelje, i do septembra se dobija rasad pogodan za sadnju na stalnom mestu.

Setvom ispod stakla ili folije skraćuje se vreme potrebno za proizvodnju rasada na 2,5 - 3 meseca. Na 1 hektar se zasadi 60 - 80 hiljada rasada, a potrebna količina semena za njegovu proizvodnju je 1 - 1,5 kg. Rasad se sadi na stalnom mestu, u zavisnosti od razvoja, od kraja avgusta do početka oktobra, ili u aprilu - maju. Sadi se na razmaku 60 x 20-30 cm, ručno ili na manje kamenitom terenu sadilicom. Ne sme se saditi suviše duboko, a nakon sadnje treba ga zaliti.

Deljenje bokora obavlja se u septembru - oktobru, ili u proleće (mart - april). Biljke stare 3 - 4 godine vade se iz zemlje, podele se na 5 - 10 delova, tako da svaki ima korenov sistem, i odmah se sade. Ponekad se buhač razmnožava i setvom 6 -7 kg/ha semena na stalno mesto, ali ovaj način razmnožavanja nije ekonomičan zbog velikog učešća ručnog rada pri plevljenju.

Ranije su se korovi u rasadu uništavali ručnim ili mašinskim okopavanjem. Poslednjih godina se korov suzbija hemijskim putem. U jednogodišnjem zasadu mogu se upotrebiti herbicidi Prometrin S-50 (4 - 5 kg/ha) ili Afalon (4 - 5 kg/ha). Tretiranje se vrši pre kretanja vegetacije. Na peskovitim terenima primenjuju se manje doze.
Od štetočina buhač napada Phytoecia virgula Charp. čije larve žive u sprovodnim kanalima u donjem delu stabla i larva Clonus tigrinus Panz. koja se hrani u korenovom vratu, a obe izazivaju sušenje cele biljke.

Cvasti se beru već u prvoj godini, ali se puni rod može očekivati tek od druge godine. Berba počinje kada jezičasti cvetovi stoje vodoravno i kada je 3/4 cvetova otvoreno. Ovaj period traje svega 2 - 3 dana, a to nije dovoljno za berbu. Tako berba počinje kada se cevasti cvetovi počnu otvarati, a završava se kada jezičasti cvetovi počnu da venu. U tom slučaju berba traje 8 - 10 dana.

Zbog velikog učešća ljudskog rada cvetovi se skoro nigde ne beru ručno. Za berbu se koriste razni tipovi kosačica, a u novije vreme kombajni za žito.

Odsečeni cvetovi sa kratkim peteljkama suše se u sušarama na 50 - 60 oC. Nakon sušenja cvetovi se ovrše, a prosejavanjem se čiste od peteljki i delova lišća. Na ovaj način dobijen materijal često ima za 20 - 50 % više aktivnih materija nego suva droga koja nije usitnjena. Osušena droga je žute boje, pod prstima se lako drobi, slabog mirisa a ukusa gorkog i naljutog. Droga se pakuje u papirnate kese ili jutane vreće.

Prinos u prvoj godini je 100-200 kg/ha, a kasnije 700–1.200 kg/ha suve droge. Droga se drži na suvom, promajnom mestu, u dobro zatvorenim papirnim ili najlonskim džakovima, da ne bi došlo do vlaženja i fermentacije. Da bi se smanjili gubici koji nastaju oksidacijom, preporučljivo je drogi dodati neko antioksidaciono sredstvo.

Za kvalitet droge Pyrethri flos - cvet buhača propisan je standard JUS E.B3.022.


Preneseno iz knjige "Gajenje ljegovitog bilja" od J. Kišgecija
Pripremio i prenio: Lakky,04.09.2012
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.