Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

TAJNE PČELARSKIH PROIZVODA

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

TAJNE PČELARSKIH PROIZVODA

Postaj  lakky on sub 1 vel - 17:50

TAJNE PČELARSKIH PROIZVODA

Daleko sam od pomisli da vas vodim putem samolečenja i uzdižem darove krilatih trudbenika na pijedestal univerzalnog leka. Jedino želim da pomognem u potpunijem korišćenju pčelarskih proizvoda za obnavljanje snage nakon radnog dana, bavljenja sportom, a takođe za prevenciju bolesti.

Izvanredni su ti darovi prirode - med, polen, matični mleč i drugi. Čoveku oni služe i kao hrana i kao lek. Med su još veliki mislioci u prošlosti nazivali eliksirom zdravlja i dugovečnosti. Sadrži većinu elemenata iz periodne tablice Mendeljejeva, zasićen je vitaminima, aminokiselinama i mnogim drugim biološki aktivnim supstancama. Ipak, o ovom glavnom pčelarskom proizvodu treba posebno govoriti.

Med: remek-delo prirode
Teško je naći čoveka koji ne voli med. U stvari, zar može biti nečega boljeg od meda! U njegovoj aromi osećaju se divni mirisi cvetova, a u gustoj, ćilibarskoj masi kao da se blista i preliva darežljivo letnje sunce. Od pamtiveka med je cenjeno posluženje i na seljačkom i na carskom stolu. Već se u starinskim travaricama moglo naći dosta recepata u koje je ulazio med.

Sastav meda je dosta složen. U njemu se nalazi oko 60 supstanci koje povoljno utiču na metaboličke procese u organizmu.

Kao visokokalorični proizvod (100 g meda sadrži 315-335 kcal 10) med je naročito dobar u slučajevima kada brzo treba nadoknaditi utrošenu energiju. Tako su ga još u staroj Grčkoj atlete koristile za obnavljanje snage. Pri tome on ima više prednosti u odnosu na druge visokokalorične proizvode: lako se usvaja i sadrži vitamine čija je količina uslovljena sadržajem polena. Pored njih sadrži aminokiseline, različite mikroelemente, eterična ulja, hormone, fermente, antibiotike, protiv gljivične, antidijabetske i druge korisne supstance. Sem toga, med je higijenski prehrambeni proizvod - u njemu praktično nema bakterija.

Med je posebno važan osobama koje se bave trčanjem i turizmom, pošto najbrže obnavlja utrošenu energiju nakon fizičkih napora. U cilju otklanjanja fizičkog i umnog zamora dovoljno je popiti čašu tople vode sa 20-25 g meda.

Dnevna doza za sportiste obično nije veća od 1,5 g po kilogramu telesne mase, pri čemu med treba da je prirodan, najbolje u saću. Pri žvakanju takvog meda u organizam čoveka pored ostalog ulaze aktivne supstance koje se nalaze u vosku, npr. antibiotici i vitamini (uglavnom vitamin A).

MEDENJACI
Turisti koji se spremaju u pohode obavezno treba da sa sobom ponesu i med. Naravno, nije ga jednostavno čuvati u pohodnim uslovima, neophodna je posebna ambalaža. Stoga se može uvrstiti u sastav konditorskih proizvoda od brašna, na primer, medenjaka sa začinima.

Evo recepta: 500 g meda, 2 čaše pšeničnog brašna, 6 samlevenih zrna crnog bibera, 2-3 samlevena ploda karanfilića, 1 kafena kašičica limunove kore usitnjene u prah.

U tiganju propržiti brašno do svetlo-zlataste boje, prosejati ga i dok se još nije ohladilo pomešati sa medom zagrejanim do tečne konzistencije.

Dodati začine, umesiti testo, razvući ga u sloj debljine 1,5 cm, iseći na komade 6x12 cm, staviti u tepsiju i peći u rerni 3-4 minuta.

Koliko je med efikasan kao sredstvo za obnavljanje snage svedoči plivački supermaraton dužine 2457 km koji je 1984. godine izveo trostruki svetski rekorder u maratonskom plivanju Vasko Stojanov. Skoro 15 dana plivao je Dunavom, pri čemu se temperatura vode neprestano menjala, spuštajući se povremeno do 5-6 °C. Značajan deo obroka ovog 32-godišnjeg sportiste činili su prirodni med i polen. Stručnjaci smatraju da je upravo zahvaljujući pčelarskim proizvodima plivač uspeo da održi odličnu formu na stazi.

Med ima i raznovrsna lekovita svojstva koja su umnogome određena time sa kojih su biljaka pčele sakupljale nektar i kakvi su uslovi čuvanja.
Ranije je rečeno da med sadrži antibiotike koji uslovljavaju njegova baktericidna svojstva. Međutim, oni se prilikom zagrevanja meda i držanja na suncu razgrađuju.

U vezi s tim ne preporučuje se zagrevanje meda iznad 37 °C. Ako se pak zagreva do 60 °C i fermenti gube svoju aktivnost. Na taj način, med koji je jednom podvrgnut termičkoj obradi gubi mnoga lekovita svojstva.
Kako čuvati med? Poželjno na tamnom mestu u zatvorenoj staklenoj ambalaži (med lako apsorbuje mirise), na temperaturi od 0 do +10 °C. Na temperaturi ispod nule razgrađuju se mnoge aminokiseline i vitamini, dok se iznad 10 °C njegov kvalitet pogoršava - gubi miris, a i boja se može promeniti.

Med sadrži malu količinu polena i matičnog mleča koji takođe određuju njegovu efikasnost kao leka.
S pravom ga nazivaju prijateljem želuca. Veoma je koristan kod gastritisa (zapaljenja sluzokože želuca) i čira.

Topao vodeni rastvor pčelinjeg meda smanjuje sekreciju sone kiseline, i obratno - hladni rastvor je pojačava. Ovu osobenost treba uzeti u obzir kod lečenja gastritisa sa različitom kiselošću. Med povoljno utiče na sekretornu i motoričku funkciju želuca i tankog creva.

Kod gastritisa sa povećanom kiselošću prepisuje se uzimanje meda 1,5-2 sata pre jela. Pre upotrebe rastvara se 30-35 g meda u prokuvanoj toploj vodi. Veoma je efikasan sa toplim odvarkom lekovitih biljaka. Kod gastritisa sa smanjenom kiselošću preporučuje se uzimanje 30-35 g meda rastvorenog u vodi sobne temperature, ili u hladnom odvarku biljaka 15-20 minuta pre jela. Dnevna doza meda tada iznosi oko 100 g.

Kod nekih osoba sa povećanom kiselošću želudačnog soka med uzet natašte izaziva gorušicu. Ona se može izbeći ako se med doda u mladi kravlji sir, kašu ili mleko.

Na klinikama pčelinji med se sa uspehom koristi kod oboljenja jetre i žučnih kanala. Treba napomenuti da je upala žučnih kanala i njihova diskinezija najčešći uzrok razvoja sindroma bolne jetre.

Med je i ovde veoma koristan, posebno u kombinaciji sa polenom i matičnim mlečom (doza meda je 30 g tri puta dnevno, polena po 0,8 g tri puta dnevno a matičnog mleča po 50 mg dva puta dnevno).

Dobri rezultati postižu se u lečenju oboljenja od prehlade medom. Može se uzimati sa mlekom (velika kašika meda se razmuti u čaši toplog mleka) ili limunom (uzima se 100 g pčelinjeg meda, sok od jednog limuna i sve to rastvori u 800 ml prokuvane vode; pije se tokom dana). Med, posebno lipov, predstavlja jako sredstvo za znojenje.

Učinak meda može se pojačati ako se kombinuje sa ekstraktom i odvarcima cvetova lipe, listova podbela, plodova maline i drugih lekovitih biljaka.

Ekstrakt podbela sa medom.
- Uzmite 5 g listova podbela (jednu veliku kašiku), prelijte u emajliranom lončiću čašom ključale vode i stavite na 15 minuta u ključalo vodeno kupatilo. Ostavite ekstrakt da se ohladi i procedite ga. Dopunite ekstrakt do 200 ml prokuvanom vodom i rastvorite jednu veliku kašiku meda. Uzimajte po 1/3 čaše 2-3 puta dnevno kao sredstvo za ublažavanje upala, iskašljavanje, protiv bakterija, za znojenje, kod oboljenja disajnih puteva (laringitisa, traheitisa, akutnog i hroničnog bronhitisa, bronhoekstaza i zapaljenja pluća).

Ekstrakt cvetova lipe sa medom.
- Uzmite 10 g cvetova lipe (oko 3 velike kašike) i prelijte ih sa 200 ml ključale vode. (Ekstrakt se priprema na isti način kao i ekstrakt podbela). Rastvorite u čaši ekstrakta veliku kašiku meda. Uzimati po 1/2-1 čašu toplog rastvora 2-3 puta dnevno kao sredstvo za znojenje i sniženje temperature kod prehlade.

Ekstrakt cvetova lipe i plodova maline sa medom.
- Uzmite po jednu veliku kašiku cvetova lipe i plodova maline, prelijte ih sa 2 čaše prokuvane vode, kuvajte 5 minuta, ostavite da stoji i rastvorite 2 velike kašike meda. Uzimati toplo po pola čaše 3-4 puta dnevno kao sredstvo za sniženje temperature i protiv upala kod prehlade i gripa.

Pre izvesnog vremena jedan moj kolega preboleo je zapaljenje pluća, nakon čega je ostao hronični bronhitis. Nesnosni napadi kašlja uopste ne pristaju lekaru koji želi da sačuva dobru reputaciju. Ali šta da se radi, kada uobičajeno lečenje ne daje željene rezultate? Doktora je od dosadnog bronhitisa spasao sledeći recept: 1 velika kašika svežeg soka aloje, 100 g maslaca (nesoljenog), 100 g svinjske (ili guščije) masti, 100 g prirodnog plečinjeg meda i 50 g kakaa. Sve se dobro izmeša i uzima po jedna velika kašika u čaši vrućeg mleka (deci po jedna kafena ili desertna kašičica u zavisnosti od uzrasta) dva puta dnevno.

Navešću još jedan recept.
Pomešati 100 g soka aloje, 500 g samlevenih oraha, 300 g meda i sok od 3- 4 limuna. Uzimati po jednu kafenu ili desertnu kašičicu 3 puta dnevno, 30 minuta posle jela. Za dobijanje soka koristite aloje koje nisu mlađe od 2 godine. Odsecite donje i srednje krupne listove, operite ih prokuvanom vodom, iseckajte na sitne komadiće i procedite kroz dvostruku gazu (propustite ih prethodno kroz mašinu za mlevenje mesa ili iscedite pomoću sokovnika).

Posebno je cenjen tzv. biostimulativni sok (metod je predložio akademik V. P. Filatov). Da bi se ovaj sok dobio listovi aloje se poredaju na tanjir, prekriju hartijom i ostave na tamnom mestu u hladnjaku 12-15 dana. Pod tim uslovima u ćelijama aloje dolazi do stvaranja supstanci koje su dobile naziv „biogeni stimulatori" pošto podstiču životnu aktivnost ćelija. Nakon predvidenog roka aloja se vadi iz hladnjaka, uklanjaju se pocrneli listovi i iscedi sok.

Med je dobar i kod oboljenja srčanog mišića pošto sadrži mnogo glukoze koja se lako usvaja. To je posebno važno starijim osobama. Med takode poboljšava cirkulaciju. Svakodnevno uzimanje 50-70 g (uz isključenje drugih slatkiša) tokom 1-2 meseca veoma povoljno utiče na bolesnike koji pate od kardiovaskularnih oboljenja: poboljšava se opšte stanje, pojačava aktivnost srca i krvnih sudova i normalizuje sastav krvi.

Poznato je da se med od davnina primenjuje za lečenje rana i opekotina (ovo svojstvo pčelinjeg meda široko su koristili sovjetski hirurzi za vreme Velikog otadžbinskog rata).

Uticaj meda na zarastanje rana može se pojačati ako se on kombinuje sa odvarcima lekovitih biljaka. Tako se u narodnoj medicini veoma uspešno koristi kombinacija meda sa odvarkom ili ekstraktom cvetova kamilice, zelenih delova srcopuca, eukaliptusa i dr. Navešcemo nekoliko takvih recepata.

Odvarak listova eukaliptusa sa medom.
- Uzmite 300 ml odvarka listova eukaliptusa načinjenog u razmeri 1:10 (na 1 maseni deo listova dolazi 10 delova vode) i rastvorite u njemu dve velike kašike pčelinjeg meda. Dobijeni rastvor služi za kvašenje rana, obloga i kupki.

- Ekstrakt cvetova kamilice sa medom.
Pripremite ekstrakt cvetova kamilice (1:10), tako što ćete uzeti 25 g (6 velikih kašika) suvih cvetova, preliti ih u emajliranoj posudi sa 500 ml prokuvane vode, poklopiti i staviti na 15 minuta u ključalo vodeno kupatilo. Pustite da se ekstrakt ohladi, procedite ga i dopunite prokuvanom vodom do 500 ml.

Rastvorite dve velike kašike meda i ekstrakt koristite za ispiranje usta (kod angine, stomatitisa i dr.) za obloge (kod čireva i rana) i klistire (kod kolitisa). Ekstrakt se može uzimati i unutra po 1/3-1/2 čaše posle jela kao antiflamatorno, antiseptičko i spazmolitičko sredstvo kod spazama creva, meteorizma i proliva.

Ekstrakt srcopuca sa medom.
- Načinite ekstrakt zelenih delova srcopuca (priprema se na isti način kao i ekstrakt kamilice, odnos sirovine i rastvarača je 1:10), rastvorite med (na jednu čašu ekstrakta dolazi jedna velika kašika meda) i koristite ga za ispiranje, natapanje i oblaganje kod gnojanica, rana koje teško zarastaju, čireva, opekotina itd. Unutra se uzima po 1/3 čaše ekstrakta 2-3 puta dnevno posle jela kao antiflamatorno sredstvo kod čira želuca i dvanaesto-palačnog creva.

Ipak, nije svaki med lekovit. Na tržištu se može naći i veštački med koji se deklariše kao prirodni. Dodaju mu se različite primese - brašno, kristal šećer i dr.
Nepatvorenost meda utvrđuje se na osnovu organoleptičkih pokazatelja - mirisa, boje, viskoziteta i ukusa, kao i laboratorijskim metodama ispitivanja, na primer određivanjem fermenta dijastaze. Ako se prirodni med rastvori u vodi u razmeri 1:2, rastvor će biti lako zamućen. U prisustvu primesa izdvaja se talog na koji se može delovati sirćetom. Ako se javi penušanje (zbog izdvajanja ugljen-dioksida) med sadrži primese krede.

Pokušajte takođe da rastvoru meda dodate nekoliko kapi jodne tinkture. Ako se pojavi plava boja znači da on sadrži skrob (tj. brašno).

Nepatvorenost meda se pouzdanije odreduje pomoću dosta jednostavne reakcije na prisustvo fermenta dijastaze: naspite u epruvetu 10 ml vodenog rastvora meda (1:2), dodajte malo 1 %-tnog rastvora skroba i dobijenu smesu ostavite 1 sat u vodenom kupatilu na temperaturi od 45 °C. Ohladite smesu i dodajte 1-2 kapi jodne tinkture. Pojava plave boje ukazuje da u rastvoru nema fermenta dijastaze, što znači da med nije prirodan.

Viskozitet meda je važno obeležje njegove zrelosti. Bitno se smanjuje pri povećanju sadržaja vode. Ako je ima 25 % viskozitet meda biće 6 puta manji nego kada sadrži 18 % vode, što je optimalan pokazatelj. Pri sadržaju vode iznad 20 % med se smatra nezrelim.
U cilju određivanja viskoziteta meda (temperatura ne treba da je niža od 20 °C), treba uzeti veliku kašiku vrcanog meda i brzim kružnim pokretima okrenuti je nekoliko puta. Zreli med ne curi sa kašike već se oko nje obavija.
Med vremenom kristališe, što je prirodan proces koji ne utiče na njegov kvalitet. Prirodni med može se čuvati duže vremena.

Pčele po pravilu sakupljaju nektar sa neotrovnih cvetova. Ipak, od davnina je poznat otrovni ili „pijani" med. Nazvan je po tome što čovek koji ga konzumira pokazuje znake jakog pijanstva.
Pčele stvaraju „pijani" med od nektara sakupljenog sa otrovnih biljaka (npr. močvarnog vresa, jedića, azaleje, rododendrona i dr.)
- Ovaj med je za pčele sasvim bezopasan, ali kod čoveka izaziva simptome trovanja: izbija hladan znoj, javlja se gađenje, povraćanje, vrtoglavica i glavobolja. Simptomi ponekad iščezavaju tek nakon dva dana. 100-120 g otrovnog meda može izazvati nesvesticu pa čak i smrt.

Po spoljnim obeležjima otrovni med se gotovo ne razlikuje od običnog (manje je aromatičan, može biti gorkast i imati miris preprženog šećera). Tek hemijskim ispitivanjima može se pouzdano utvrditi prisustvo supstanci toksičnih za čoveka u medu.

Poznat je i med dobijen iz slatkih izlučevina (medne rose ili medljike) koja se povremeno javlja na listovima i stabljikama biljaka. Ovaj med, koji se naziva medljikovac je rastegljiv, ima slabu aromu i neprijatan ukus.
Poseduje lekovita svojstva, mada se ne može preporučiti kao lek, pošto nije dovoljno ispitan. Medljikovac (ili njegove primese u drugim vrstama meda) mogu se dokazati pomoću sledeće jednostavne reakcije: načini se rastvor meda u destilovanoj vodi (1:1) i doda mu se 6 delova 96%-tnog etil-alkohola. Zamućenje rastvora ukazuje na prisustvo medljikovca.

Sportistima se može preporučiti čist med u kombinaciji sa odvarcima, ekstraktima i tinkturama vitaminskih, stimulativnih, okrepljujućih i drugih lekovitih biljaka, a takode sa proizvodima povećane biološke vrednosti, bobicama voća, povrćem, kašama, kravljim sirom itd.
Ovde ćemo navesti nekoliko takvih kombinacija.

Kineska šizandra sa medom.
Najčešće se primenjuje alkoholna tinktura plodova i semena šizandre u 96 %-tnom alkoholu, i to po 20-30 kapi ili 500 mg praha osušenih plodova i semenki 15-30 minuta pre jela, 2-3 puta dnevno.
Prepisuje se kao stimulativno i tonizirajuće sredstvo kod umnog i fizičkog zamora, depresivnih stanja i pospanosti, a takode za povećanje oštrine vida. Med se uzima za vreme jela (npr. u vidu napitka) po 20-35 g tri puta dnevno.

Od bobica kineske šizandre može se pripremiti napitak sa medom, a od listova i kore zakuvati čaj koji ima blagu aromu limuna i takođe ga piti sa medom.

Napitak od limuna, mrkve i meda.
 -  U 300 ml prokuvane vode rastvaraju se dve velike kašike meda i doda se sok od 1 kg mrkve i jednog limuna. Sve se izmeša i pije u toku dana.

Napitak od lumunovog soka i meda.
- U 200 ml vode (može i mineralne) dodaje se sok od pola limuna. U dobijenoj smesi rastvara se med po ukusu.

Napitak od crne ribizle i meda.
-  700 g ribizle propasira se kroz sito i pomeša sa rastvorom meda koji se dobija rastvaranjem 6 velikih kašika u 500 ml vode.
Napitak se pije tokom dva dana.

Napitak od meda sa nevenom.
- Uzmite jednu veliku kašiku suvog samlevenog nevena, prelijte sa 0,5 l ključale vode, kuvajte 2-3 minuta i ostavite da stoji. Pri hlađenju dodajte 2 velike kašike meda.

Koprivnjak.
- Uzmite jednu veliku kašiku meda i pomešajte sa sokom od pola limuna. U šoljicu za kafu stavite žumance jednog jajeta i dodajte limunov sok sa medom. Napitak servirajte sa kafenom kašičicom.

Napitak od meda sa šipkom.
- Uzmite dve velike kašike suvih plodova šipka, usitnite ih i prelijte sa 0,5 1 ključale vode. Kuvajte 10 minuta i ostavite da stoji.
Posle hlađenja dodajte dve velike kašike meda.

Napitak od zobi, mleka i meda.
- Uzmite jednu kašiku zobi ili njene prekrupe, prelijte sa 1 l prokuvane vode i kuvajte do gustine kiselja. Procedite, dodajte u odvarak istu količinu mleka i ponovo prokuvajte. Posle hladenja rastvorite dve velike kašike meda. Napitak uzimajte topao, po jednu čašu 2-3 puta dnevno kao sredstvo za jačanje.

Mrkva sa kiselom pavlakom i medom.
- Dobro očišćenu sirovu mrkvu naribati na trenici, začiniti pavlakom i medom i servirati. Za jednu porciju je potrebno: mrkve 60 g, meda 20 g i pavlake 20 g.

Krastavci sa medom.
- Oprati sveže krastavce, očistiti ih, naseći na duge komadiće i preliti medom. Za jednu porciju je potrebno 140 g krastavaca i 30 g meda.

Paradajz sa medom.
- Oprati sveži paradajz, raseći ga na četiri dela, preliti medom i servirati kao desert.

Crna ribizla sa medom.
- Oprane bobice ribizle rastrljati drvenim tučkom, preliti medom, dobro promešati, nasuti u staklene tegle, zatvoriti poklopcima i staviti u hladnjak. Na 1 kg ribizle dolazi 1 kg meda.

Pirinčana kaša sa medom.
- Za jednu porciju potrebno je 50 g pirinča, 70 g vode, 50 g mleka, 20 g meda, 10 g čajnog maslaca i 1 g soli. U pripremljenu kašu se pred serviranje dodaje med.

Mladi kravlji sir sa medom.
- Mešati sir sa medom dok se ne dobije homogena masa. Na 250 g sira dodaju se dve velike kašike meda.



Prenesno iz knjige "Stimulatori života" od Alekseja Sinjakova u izdanju Draganić iz Beograda, 2001.
Prenio: Lakky, 01.02.2014.
Kontakt mail: lakky63@gmail.com  

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

POLEN

Postaj  lakky on sub 1 vel - 21:40

POLEN DARUJE ZDRAVLJE

Godine 1965. akademik N. V. Cicin, razmišljajući o razlozima zavidne dugovečnosti pčelara, ukazao je da oni u ishrani retko koriste čist med koji služi za prodaju, već ga jedu u saću ili sa talogom biljnog praha. Akademik je smatrao da polen pomešan sa medom stimuliše razmenu materija u organizmu i utiče na lekovita svojstva meda. Ovaj efekat naučnik je povezivao sa prisustvom različitih supstanci u polenu, posebo fermenata, koji ubrzavaju i regulišu životne procese.

Po svom delovanju polen je blizak biljkama tipa ženšena, kineske šizandre i drugim adaptogenima. Danas se sve češće koristi kao biološki stimulans i sredstvo za prevenciju najrazličitijih oboljenja. Polen je efikasan kod anemije, oboljenja jetre, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kolitisa, enteritisa, hipertrofije prostate, premora, nervne iscrpljenosti i nesanice. Takode je dokazano da povećava otpornost organizma prema infekcijama i povoljno utiče na fizičko i psihičko stanje starijih ljudi. Na taj način polen se može smatrati prirodnim lekom širokog spektra dejstva.

Šta je zapravo cvetni prah?
To je proizvod prašnika koji okružuju tučak koji se uzdiže u sredini cveta. Polen je muški elemenat cveta. Da bi se iz njega mogao obrazovati cvet, mora dospeti na žig tučka i u njemu proklijati. Polen se sastoji iz odvojenih, veoma sitnih zrnaca. Pod mikroskopom se vidi da se kod različitih biljaka on razlikuje po boji, nijansi, veličini, obliku i izgledu površine. Boja polena može biti različita.
Tako je, na primer, u cvetovima jabuke polen beo, šipka zlatnožut, zvončića plav, kruške crven a vrbovice crn. Polen takode sadrži fermente (bio-katalizatore), supstance koje ubrzavaju proces rasta. U sastav nekih vrsta ulaze hormoni. Konačno, polen sadrži i fitoncide. Uz njihovu pomoć biljke se uspešno štite od mnogih bakterija, plesni i virusa koji ih napadaju. Čitav ovaj kompleks važnih, biološki aktivnih jedinjenja koja ulaze u sastav polena ima antiflamatorno i antibakterijsko dejstvo, jača zaštitne snage organizma i njegov životni tonus.

Zahvaljujući biostimulirajućem delovanju polen se može koristiti za obnavljanje radne sposobnosti kod bavljenja fizičkom kulturom.
Dnevna doza iznosi 2,5 g (nepuna kafena kašičica). Ona se raspodeljuje na tri dela.
Kura traje mesec dana a zatim se čini prekid. Tokom godine može se ponoviti nekoliko puta.

Pre nego što počnete da uzimate polen, posavetujte se sa svojim lekarom. Uzmite u obzir da dugotrajno uzimanje visokih doza cvetnog praha može dovesti do pojave sporednih efekata, posebno povezanih sa hipervitaminozom. Da bi se olakšao proces varenja polena prepisanu dozu treba nasuti u čašu, preliti sa 50 ml prokuvane vode i ekstrahovati 2-3 sata, uz povremeno mućkanje. Dobijeni rastvor se pije otprilike jedan sat pre jela.

Teško je nabrojati sva korisna svojstva ovog dragocenog prirodnog adaptogena, pošto je njegovo delovanje izvanredno široko. Jedna rekreativka mi je u pismu saopštila da je pet godina bolovala od poliartritisa. Zahvaljujući polenu osećala se mnogo bolje, a oslobodila se i varikoznog proširenja vena od kojeg je takođe dugo patila. Prema njenim rečima, kada je lekar koji ju je lečio ugledao na mestima ranijih varikoznih čvorića čistu kožu, smatrao je izlečenje pravim čudom.

Polen je naročito efikasan kod anemije, koja se dosta često javlja kod rekreativaca i sportista izloženih povećanim fizičkim naporima. Lečenje sportskih anemija je dugotrajno a sintetički preparati slabo pomažu, dok jedna do dve kure polena daju odlične rezultate.

Polen se veoma široko koristi u kozmetici. Tako je još pre četrdeset godina u Poljskoj razrađena receptura kozmetičke kreme sa polenom. Nazvana je „Polena", a kasnije se tako počela zvati i cela firma. Danas dobro poznajemo njene parfimerijsko-kozmetičke i higijenske proizvode. Uspeh firme umnogome je povezan s tim što se njene recepture zasnivaju na prirodnim sirovinama medu kojima se nalazi i cvetni prah.

U košnicama se polen postepeno pretvara u pergu (pčelinji hleb) - proizvod nešto drugačijeg sastava. Tako se u pergi nalazi skoro dva puta više šećera i dva puta manje masti nego u cvetnom prahu, nešto manje belančevina i mineralnih supstanci i nekoliko puta više mlečne kiseline.

Perga je nezamenljiva pčelinja hrana. Ukoliko je nema dovoljno pčele koje stvaraju vosak slabije ga luče, a pčele-hranilice stvaraju manje matičnog mleča. Stoga se u pčelinjoj zajednici othranjuje manje larvi, one se slabije razvijaju, a matica prestaje da polaže jaja.

O tome koliko je polen u obliku pčelinjeg hleba neophodan i nezamenljiv, svedoče mnogobrojni bezuspešni pokušaji da se on zameni ražanim, kukuruznim ili nekim drugim brašnom ili veštačkom mešavinom. To je dovodilo do značajnog smanjenja broja larvi, koje su pčele othranile ili do njihovog uginuća.

Polen se može uzimati od pčela pomoću specijalnog sakupljača, koji se postavlja ispred leta (ulaznog i izlaznog otvora u košnici). To je ploča od lima ili plastike (koja ima prednost), sa okruglim otvorima prečnika 5 mm. Dok se provlače u kosnicu kroz te otvore pčele gube iz svojih „korpica" deo polena koji pada u odozdo postavljeni žljeb.

Na ovaj način se tokom letnjeg dana iz jedne košnice može sakupiti oko 100 g polena sa nožica pčela. Treba ipak napomenuti da on po svom sastavu nije uvek zadovoljavajući. Stvar je u tome što pčele sakupljaju polen sa različitih biljaka medu kojima ima i otrovnih, na primer, sa bunike, divljeg ružmarina i drugih.

Onima koji žele sami da sakupljaju polen savetujemo da koriste specijalni pribor, na primer konstrukciju N. P. Jojriša. On predlaže sakupljač polena sastavljen od 5 tankih šipki (svaka dužine 2 m), povezanih metalnim cevčicama. Na kraju šipke učvršćena je automatska testera. Uz pomoć ovog uredaja mogu se seći cvetovi na različitim visinama (do 11 m) koji se zatim suše 2-3 dana i nakon toga sakuplja se polen. Ovaj postupak omogućuje dobijanje polena sa jedne vrste biljaka (zavisno od njenog lekovitog delovanja).
Ukoliko se suvi polen pravilno čuva, zadržaće svoju aktivnost više godina.



Prenesno iz knjige "Stimulatori života" od Alekseja Sinjakova u izdanju Draganić iz Beograda, 2001.
Prenio: Lakky, 01.02.2014.
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

PROPOLIS

Postaj  lakky on sub 1 vel - 22:28

ČUDOTVORNI PROPOLIS
Glavna svojstva pčelarskih proizvoda verovatno su ta da sprečavaju razvoj patogenih mikroorganizama - bakterija, virusa i gljivica, neutrališu njihove toksine, oslobađaju organizam balasnih supstanci, nadoknađuju one koje nedostaju i normalizuju poremećaje pojedinih funkcija. U tom pogledu propolis je veoma zanimljiv.

To je lepljiva, mirisna supstanca koju pčele izraduju od smolastog materijala biljnog porekla koji sakupljaju sa pupoljaka, mladih grana i listova topole, breze, jasike, vrbe, kestena, jove, jasena i drugog drveća, a takode sa niza zeljastih biljaka. Pčele to čine samo toplih dana, kada temperatura vazduha prelazi 20 °C.

Smolasti materijal koji biljke luče u cilju zaštite pčele-sakupljačice prenose na svojim nožicama na isti način kao i polen. U košnici ga obrađuju sekretom viličnih žlezda, dodajući u dobijenu masu polen i vosak. Propolis koriste za zatvaranje pukotina, lepljenje različitih delova kosnice, lakiranje njenih
unutrašnjih zidova, učvršćivanje prirodnog saća i za pokrivanje novog.
Pčelinji lepak obezbeduje nepromočivost njihove kućice i njenu čistoću (zahvaljujući dezinfekcionom delovanju). Tako se uljez koji dospe u košnicu ubija pčelinjim otrovom, a ako one nisu u stanju da ga izbace napolje pokrivaju ga slojem propolisa i voska. Tako zazidano stvorenje može godinama ležati u košnici bez raspadanja.

Propolis štiti pčelinju zajednicu koja živi veoma skučeno od virusa i bakterija. Ovaj pčelarski proizvod može imati različitu boju - tamnosmeđu, crvenkastu, žutosmeđu ili zelenu. Topi se na temperaturi 70-80 °C, u vodi se ne rastvara ali je dobro rastvorljiv u alkoholu, gorkastog je ukusa.

Propolis se sakuplja struganjem sa zidova košnice i ramova, s tim što je to lakše obavljati na nižoj temperaturi, kada je tvrdi i mrvi se. Njegova količina zavisi od soja pčela, vegetacije u blizini košnice, klimatskih uslova i drugih faktora. Propolis se čuva u dobro zatvorenim teglama od tamnog stakla.

Sastav propolisa je dosta složen i još nije u potpunosti izučen. Sadrži oko 55 % biljnih smola, 30 % voska, 10 % eteričnih ulja i 5 % polena. Količine ovih komponenata mogu nešto varirati, zavisno od toga sa kojih su biljaka pčele sakupljale smolu.
Postoje dve vrste propolisa: meki i tvrdi. Meki se smatra kvalitetnijim, a pčele ga slažu između ramova kao i na ramovima blizu ćelija. Tvrdi propolis sadrži mnogo primesa (voska i dr.) i slaže se kod leta i na dnu košnice.

Na tržištu se ponekad nude komadi pčelinjeg voska umesto propolisa.
Covek od davnine koristi pčelinji lepak kao prirodni proizvod koji poseduje raznovrsna lekovita svojstva. Deluje bakteriostatski, baktericidno, protivgljivično i protivvirusno, smiruje bol, stimuliše re¬generaciju tkiva i zaustavlja krvarenje.

Također pojačava imune reakcije organizma.
Poznato je mnogo slučajeva uspešne primene propolisa kod niza oboljenja čije lečenje drugim sredstvima nije bilo efikasno. Njegovo izraženo lekovito delovanje zapaženo je kod zapaljenja uva, grla, nosa, sluzokože usne šupljine, kožnih oboljenja, opekotina, oboljenja respiratornih i probavnih organa, rana koje teško zarastaju i kod kurjih očiju.
Propolis je također efikasan kod lečenja hroničnih oboljenja prostate. Postoje i podaci o njegovom uspešnom delovanju kod erozije grlića materice. U obliku spreja propolis se sa uspehom koristi za prevenciju i lečenje katara gornjih disajnih puteva, faringitisa, zapaljenja dušnika, hronične pneumonije i bronhijalne astme kod dece i odraslih. Primenjuje se inhalacija 5 %-tnim alkoholnim rastvorom koji se emulguje u ulju šipka, breskve ili kajsije u razmeri 1:3, 1:2 i 1:1. Broj seansi je 5-20 u trajanju od 1, 3 ili 5 minuta.

Alkoholni ekstrakt aktivnih supstanci propolisa može se načiniti u domaćim uslovima: odaberu se komadi relativno mekog propolisa i usitne u manje komadiće dimenzija 2-4 mm. Time se povećava dodirna površina sa alkoholom i obezbeduje brže ekstrahovanje najvećeg dela aktivnih supstanci.
Usitnjeni propolis stavlja se u bocu od tamnog stakla, preliva 96 %-tnim alkoholom (na 10 g propolisa dolazi 90 ml alkdhola), dobro zapuši i drži 8-10 dana na tamnom mestu sobne temperature. Bocu treba svakog dana mućkati 4-6 puta. Dobijeni ekstrakt propolisa se istaloži stajanjem, hladi u frižideru tokom dva sata i cedi kroz filter-papir ili gazu.

Može se načiniti ekstrakt propolisa i u 30-40 %-tnom alkoholu, mada je najefikasniji onaj u 70-96 %-tnom. Po pravilu se koristi spolja. Danas postoje iskustva i u uspešnoj oralnoj primeni alkoholnog ekstrakta propolisa kao i preparata koji se na njemu zasnivaju. Tako su, na primer, rumunski naučnici opisali slučaj uspešnog lečenja endemske gušavosti (oboljenja štitne žlezde) prečišćenim propolisom.

Bugarski naučnici uspešno leče propolisom hronični kolitis i hipertenziju.

Sovjetski naučnici saopštavaju o efikasnosti oralnog uzimanja alkoholnog rastvora kod čira želuca i dvanaestopalačnog creva i hroničnog gastritisa.

Za oralnu upotrebu obično se koristi 20 %-tni ekstrakt propolisa. Uzima se 3 puta dnevno po 40 kapi u čaši tople vode jedan sat pre jela, tokom 20 dana. Ako je neophodno kura lečenja se nakon 10-12-dnevnog prekida može ponoviti. Kod toga se obavezno treba pridržavati propisane dijete.

Bez obzira na slučajeve uspešne oralne primene propolisa, takvo lečenje kod nas za sada nije našlo širu primenu, pošto je delovanje preparata još nedovoljno ispitano.
Kod spoljne primene alkoholni ekstrakt propolisa nanosi se pomoću tampona vate na ozleđenu oblast. Pri sušenju obrazuje se tanak film koji ima zaštitnu ulogu.

Pored rečenog treba ukazati na antiseptičko i anestetičko delovanje propolisa koji takođe ublažava svrab i otklanja spazme krvnih sudova. Sve to doprinosi bržem zaceljenju povredenog mesta.

Kod oboljenja i rana na sluzokoži usne šupljine potrebno je 3-1 mazanja dnevno 2-4 %-tnim ekstraktom propolisa. To daje dobre rezultate kod stomatitisa (zapaljenja sluzokože usta) različite etiologije (virusne, gljivične i dr.), gingivitisa (zapaljenja desni) i drugih oboljenja sluzokože usta.

Antiseptička svojstva zubne paste kao i tečnosti za ispiranje usta mogu se postići dodatkom alkoholnog ekstrakta propolisa. Njim se veoma uspešno leči hronično gnojno zapaljenje srednjeg uva. Koristi se 40 %-tni alkoholni ekstrakt u smesi sa biljnim uljem (1:4). Tampon od gaze natapa se dobijenom uljno-alkoholnom emulzijom i svake noći unosi u ušni kanal. Kura lečenja obuhvata 1-15 opisanih postupaka (zavisno od težine zapaljenja).

Inhalacija 5 %-tnim vodeno-alkoholnim rastvorom propolisa uspešno se primenjuje kod oboljenja gornjih disajnih puteva.

Dobro je poznato da se hronični faringitis (zapaljenje sluzokože ždrela) teško leči. Mazanje sluzokože zadnjeg zida ždrela 30 %-tnim ekstraktom propolisa pomešanim sa glicerinom u odnosu 1:2 dalo je bolje rezultate od drugih metoda lečenja.

Troprocentni alkoholni ekstrakt propolisa pokazao se efikasnijim od uobičajenih preparata u lečenju erozije, zapaljenja vagine i grlića materice (izazvane trihomonelama, patogenim gljivicama ili bakterijama).

Kod lečenja čireva, rana koje teško zarastaju, kožnih i drugih oboljenja pogodnije je korišćenje masti, čepića i dr. izradenih na bazi propolisa. Mast i čepići mogu se načiniti i kod kuće, korišćenjem tzv. mekog ekstrakta aktivnih supstanci propolisa.

U prvoj fazi izrade spravlja se ekstrakt i to na isti način kao i ranije opisani 10 %-tni alkoholni ekstrakt. Razlika je u tome što se uzima 50 g umesto 10 g propolisa, i to na 50 ml 96 %-tnog alkohola. Nakon stajanja i filtriranja dobijeni 50 %-tni ekstrakt se uparava na vodenom kupatilu. Pri tome se rastvarač (alkohol) najvećim delom udaljava i dobija meki ekstrakt aktivnih supstanci propolisa koji ima smeđu boju i konzistenciju meda. Od njega se može načiniti niz preparata.

Mast sa propolisom.
- Uzima se meki ekstrakt propolisa i neka masna podloga - vazelin, lanolin, ulje od breskve, kajsije ili suncokreta i meša U odnosu 1:9. Na primer, u vodenom kupatilu se rastopi 10 g lanolina i 80 g vazelina. Mešavina se dobro rastrlja i pomeša sa 10 g mekog ekstrakta propolisa. Nakon očvršćavanja nastaje homogena mast prijatnog mirisa koji potiče od lanolina.

Mast sa propolisom povoljno deluje na rane koje teško zarastaju. Pri tome se otklanja bol, suzbija razvoj bakterijske mikroflore, pojačavaju lokalni zaštitni mehanizmi, stimuliše obnavljanje tkiva i dezodoriše obolela oblast. Ova mast je delotvorna u lečenju opekotina kao i čitavog niza kožnih bolesti: gnezdastog ćelavljenja (opadanja kose u vidu okruglih žarišta različite veličine), dermatitisa (upalnih procesa na koži nastalih delovanjem različitih spoljašnjih faktora).

Ovde spadaju: sunčani dermatitis, mikrosporije (gljivična oboljenja kože i kose), piodermije (gnojna oboljenja kože), ekcemi (zapaljenje površinskih slojeva kože nervno-alergijskog karaktera), epidermofitije (gljivična oboljenja kože i noktiju), seborejični ekcemi (oboljenje dojenčadi, karakteriše se poremećajem funkcije lojnih žlezda) i dr.

Čepići sa propolisom.
- U vodenom kupatilu se rastopi 20 g kakao maslaca i rastrlja sa 1 g mekog ekstrakta propolisa. Od dobijene mase načini se 10 čepića (svaki sadrži 0,1 g ekstrakta propolisa i 2 g kakao maslaca).

Čepić sa propolisom unosi se u debelo crevo pred spavanje. Kod hroničnog prostatitisa provode se 2-3 tridesetodnevne kure lečenja (sa prekidom od 1-2 meseca).
Čepići imaju anestetički, antibakterijski i antiflamatorni učinak. Sprečavaju razvoj infekcije, doprinose smanjenju upalnih izraslina u prostati.
Kod naprslina na debelom crevu uvođenje čepića sa propolisom dovodi do otklanjanja bolova i postepenog zalečenja.

Farmaceutska industrija SSSR proizvodi aerosol „Proposol" i mast „Propoceum", koji se izrađuju na bazi propolisa. Aerosol „Proposol" sadrži 2,1 g propolisa, 4,9 g glicerina, 28 g etilalkohola i 12-15 g hladona. Nakon prskanja spreja po obolelom mestu brzo se obrazuje tanka prevlaka koja ima zaštitna i lekovita svojstva - ublažava bol, ubrzava epitalizaciju i granulaciju u oblasti rane.

Preparat se obično primenjuje kod zapaljenja sluzokože usne šupljine (aftoznih stomatitisa i onih sa ranama, kataralnih gingivitisa i stomatitisa, glositisa i dr.). Prskanje se obavlja 2-3 puta dnevno.

Mast „Propoceum" je aromatična krema žućkasto-bele boje koja sadrži 10 %-tni ekstrakt propolisa. Deluje antiflamatorno i ubrzava zarastanje rana. Primenjuje se kao pomoćno sredstvo kod lečenja dermatoza praćenih svrabom, hroničnih ekcema i rana koje dugo ne zaceljuju.

Kod prepisivanja preparata propohsa kura lečenja se u većini slučajeva ograničava na 2-3 nedelje, nakon čega se čini prekid. Lečenje se po potrebi ponavlja.

Mnogobrojna istraživanja potvrđuju bezopasnost propolisa. Samo u retkim slučajevima, naročito kod korišćenja propolisa lošeg kvaliteta, mogu se javiti neke nuspojave (suvoća usta, pospanost, vrtoglavica, neprijatan osećaj u oblasti želuca i alergijske reakcije).

Sportistima je ovaj pčelarski proizvod pre svega važan kao preventivno sredstvo. Preporučuje se za stimulisanje imuniteta u periodu velikih fizičkih napora, kada je moguće slabljenje imunih reakcija. U čistom stanju kao i u kombinaciji sa drugim pčelarskim proizvodima propolis povećava otpornost organizma prema bolestima prehlade i gripa i omogućuje ozdravljenje organizma, povećava radnu sposobnost i poboljšava adaptaciju na velike napore.





Prenesno iz knjige "Stimulatori života" od Alekseja Sinjakova u izdanju Draganić iz Beograda, 2001.
Prenio: Lakky, 01.02.2014.
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

MATIČNA MLEČ

Postaj  lakky on sub 1 vel - 23:14

MATIČNI MLEČ I MI
Nauka prikuplja sve više činjenica o sporednim efektima pri korišćenju najrazličitijih farmaceutskih preparata za koje se smatralo da su detaljno izučeni i provereni i da su izdržali probu vremena. Danas je dosta česta dijagnoza „bolest od lekova".

Tako se pokazalo da su antibiotici, koji su relativno skoro, pre dve-tri decenije, reklamirani kao slabotoksična jedinjenja koja spasavaju ljude od strašnih bolesti, zbilja strašni po svojim sporednim efektima koji se posebno ispoljavaju kod nepravilnog lečenja i zloupotrebe lekova. To se može reći i za mnoge druge sintetičke preparate - analgetike, sulfanilamide, vitamine...

Stoga se događa da se pre uzimanja čak i naizgled bezopasne tablete svako od nas pita, da li je ona stvarno bezopasna. Okolnosti nas primoravaju da se sve češće okrećemo traženju prirodnih lekova, kakav je, na primer, matični mleč. Luče ga gornjovilične i žlezde u ždrelu pčela-hranilica, a namenjen je ishrani larvi i matice. Matični mleč poseduje naročita svojstva. Zavisno od toga koliko su njime dugo hranjeni, iz jajašca se može razviti pčela-radilica ili matica. Jajašce iz kojeg će se izleći matica pčele smeštaju u posebnu ćeliju (matičnjak). Pčele-hranilice pune ovu ćeliju mlečom kojim se larva matice hrani, dok larve pčela-radilica dobijaju mleč samo 3 dana. To određuje njihov razvoj: matica, koja troši samo mleč dostiže zrelost 5 dana ranije od pčela-radilica, dva puta je teža, živi do 6 godina i odlaže ogroman broj jaja, dok radilica živi samo 30-40 dana.

Poznato je da matični mleč sadrži proteine (belančevine), ugljene hidrate, masti, makro i mikroelemente, mnogo vitamina, hormone i fermente i da poseduje antibiotička svojstva. U njemu je otkriven gamaglobulin - belančevina koja ima veliki značaj za živi organizam.

Gamaglobulin predstavlja osnovni deo proteina koji imaju zaštitnu funkciju u organizmu (antitoksičnu, antivirusnu i antibakterijsku). Prema podacima naučnika matični mleč značajno pojačava aktivnost zaštitnih mehanizama čoveka i poboljšava metaboličke procese. Ipak, treba priznati da su sastav mleča i njegova izvanredna svojstva još nedovoljno izučeni.
Međutim, prikupljeno je dosta podataka koji daju osnovu za tvrdnju da ovaj pčelarski proizvod stimulise hemopoezu, povećava sadržaj hemoglobina u krvi, povoljno deluje kod oboljenja probavnog trakta, ima antispazmičko delovanje i reguliše arterijski pritisak.

Matični mleč takode normalizuje metaboličke procese, povećava otpornost organizma prema infekcijama, smanjuje manifestaciju umora i daje bodrost. Naročito blagotvorno deluje na organizam jako starih ljudi. Svi ovi pozitivni efekti mleča pružaju osnovu lekarima da ga prepisuju kao lekovito i preventivno sredstvo kod anemije, neurastenije, sniženog arterijskog pritiska, klimakteričnih tegoba, malaksalosti i u periodu oporavka posle teških bolesti.

Matični mleč se takode preporučuje kao sredstvo za okrepljenje i obnavljanje organizma kod jakog fizičkog i umnog zamora. Nema kontraindikacija i ne izaziva neželjena dejstva.
Na temperaturi iznad nule sveži, nativni matični mleč brzo gubi svoju aktivnost, stoga se stabilizuje specijalnim konzervansima. „Konzervisani" matični mleč sadrži sve supstance kao i sveži, ali dugo zadržava aktivnost.

Kod rada sa sportistima koristio sam mešavinu matičnog mleča i meda (u odnosu 1:100). Njena doza iznosila je 5 g dva puta dnevno, tj. svaki put je davano po 50 mg mleča (preparat treba uzimati jedan sat pre jela i držati ga u ustima sve dok se potpuno ne rastopi). Preporučuje se čuvanje dobro zatvorene bočice sa preparatom na prohladnom i tamnom mestu.

Kura traje 14 dana, a zatim se pravi prekid. Kako smo se uverili, duže uzimanje preparata dovodi do smanjenja njegove efikasnosti (verovatno zbog stvaranja navike). Kura se tokom godine može ponoviti 3-4 puta, a prepisuje se u periodu najnapornijih treninga ili prema medicinskim indikacijama (npr. kod premora, pretreniranosti, vegetativno-vaskularne distonije i putovanja povezanih sa naglom promenom klime (u periodu jesen-proleće).

Već nedelju dana nakon početka uzimanja preparata zapaža se normalizacija sna i apetita, uvećava telesna masa pacijenata, normalizuje njihovo emocionalno stanje i značajno poboljšava adaptacija na fizičke napore.
Pored ostalog, matični mleč utiče na povećanje sadržaja hemoglobina u krvi, što poboljšava fizičku radnu sposobnost.

Farmaceutska industrija SSSR proizvodi preparat matičnog mleča „Apilak" u vidu tableta i supozitorija. Tablete su bele boje, sa blago žućkastom nijansom a sadrže 10 mg matičnog mleča. Treba ih staviti pod jezik i držati dok se potpuno ne rastvore. Prosečna dnevna doza je 30 mg (3 tablete). Takode se proizvodi krema i 3 %-tna mast sa matičnim mlečom koja je bela ili slabo žućkasta. Primenjuje se za utrljavanje u kožu kod svraba, neurodermatitisa, ekcema, seboreje kože lica i ojeda.

Ponekad se javlja individualna nepodnošljivost matičnog mleča. U tom slučaju njegova primena je kontraindikovana.



Prenesno iz knjige "Stimulatori života" od Alekseja Sinjakova u izdanju Draganić iz Beograda, 2001.
Prenio: Lakky, 01.02.2014.
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

Re: TAJNE PČELARSKIH PROIZVODA

Postaj  Sponsored content Today at 8:51


Sponsored content


[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.