Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

DUHAN (Nicotiana tabacum L.)

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

DUHAN (Nicotiana tabacum L.)

Postaj  lakky on sub 16 kol - 23:18

DUVAN – Nicotiana tabacum L.



Narodna imena: amerikanski duhan, virdžinija duvan, običan duvan, tobak, tutun.
 

Duvan je poreklom iz Južne Amerike odakle se raširio po celom svetu. Najveći priozvođači su SAD, Kina, Indija, SSSR i Balkanske zemlje.


Botaničke osobine

Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo je uspravno, visoko 1 – 3 m, slabo razgranato, obraslo krupnim i celim lišćem postavljenim na kratkim drškama. Liska je izduženo lancetastog oblika, zelene boje, pokrivena žlezdanim dlakama. Mnogobrojni cvetovi ružičaste boje su sakupljeni u metličaste cvasti. Plod je čaura, jajastog oblika, ispunjena sitnim semenom.


Hemijski sastav i upotreba

List duvana (Nicotiana folium) sadrži alkaloid nikotin (0,05 – 10%) koji je vezan za jabučnu i limunsku kiselinu. U lišću ima još smola, etarskog ulja, masti, sterola, šećera i mnogo soli. Nikotin se dobija destilacijom pomoću vodene pare i predstavlja jedan od najačih otrova. To je bezbojna uljasta i optički aktivna tečnost, teža od vode, skoro bez mirisa i ljutog ukusa.  

List duvana se upotrebljava za izradu cigara (tompusa), cigareta, duvana za žvakanje i ušmrkivanje. Služi za dobijanje nikotina i limunske kiseline (Nicotiana rustica). Ekstrakt koji se dobija maceracijom lišća primenjuje se kao insekticidno srdstvo, protiv biljnih vaši i dr. štetočina u poljoprivredi i šumarstvu. U veterini se koristi kao antiparazitik (u obliku praška, infuza ili ekstrakta). Iz cvetova nekih duvana destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje koje je veoma cenjeno u parfimeriji. Pošto seme ne sadrži nikotin, iz njega se može dobiti oko 35% sušivog masnog ulja, koje se koristi u tehničke svrhe.

Duvan je otrovan za čoveka i domaće životinje, dovodi do hroničnih i akutnih trovanja koja se ponekad završavaju smrću. Seme duvana ne sadrži nikotin te se iz njega može izdvojiti masno ulje koje se koristi u tehničke svrhe.


Gajenje

Duvan potiče iz tropskih i subtropskih predela, pa ima velike potrebe u toploti. Potrebe u vodi su veće u prvim fazama razvoja, a kasnije su manje. U fazi sazrevanja lišća dobro podnosi dugotrajnu sušu, međutim slabo je podnosi u slučaju ako u periodu juvenilnog stadijuma ima dovoljno vlage, a nakon toga nastupi suša. U pogledu svetlosti, duvan ima velike potrebe tako da mu najviše odgovaraju prisojni položaji. Za gajenje najbolja su laka i zemljišta srednjeg mehaničkog sastava, koja se odlikuju dobrim vodno-vazdušnim režimom i imaju oko 2 – 2,5% humusa. Peskovita zemljišta, sa malim sadržajem humusa i slabom vlažnošćšu nisu pogodna za gajenje duvana.

Duvan treba da se gaji u plodoredu nakon strnih žita, jednogodišnjih mahunarki (grašak, bob, grahorice). Soju kao predusev treba izbegavati zbog zajedničkih bolesti i štetočina. Duvan je sam odličan predusev za većinu ratarskih kultura, jer posle njega zemljište ostaje strukturno i nezakorovljeno.

Osnovna obrada počinje zaoravanjem strništa (ukoliko se gaji posle strnih žita), nakon čega se izvodi oranje na punu dubinu, 20 – 35 cm. Zemljište ostaje u otvorene brazde preko zime, a u proleće se izvodi uobičajna predsetvena priprema. Od đubriva koristi se stajnjak koji se zaorava u jesen u količini 15 – 20 t/ha. Od mineralnih đubriva značajna su NPK koja se unose u količini 15 – 40 kg/ha N, 80 – 100 kg/ha P2O5  i 40 – 80 kg/ha K2O, što zavisi od plodnosti zemljišta, primenjene agrotehnike.

Duvan se razmnožava setvom semena ili proizvodnjom rasada (češće). Leje za proizvodnju rasada se postavljaju na sunčanom položaju, zaklonjenom od vetra, u blizini vode koja se koristi za zalivanje i na mestu koje nije izloženo dejstvu podzemnih voda.

Leja se puni smešom komposta ili dobro zgorelog stajnjaka sa plodnom zemljom i rečnim peskom. Radi suzbijanja bolesti i štetočina leja se tretira odgovarajućim hemijskim srdstvima ili vodenom parom, kao i herbicidom Dimidom 80 u cilju suzbijanja korovskih biljaka. Seme se seje plitko, nakon čega se pokrije tankim slojem zemlje, povalja i zalije. Pre setve seme može da se dezinfikuje potapanjem u 0,2% rastvor formalina ili se vrši stratifikacija semena.U tu svrhu seme se stavi u platnenu kesu i drži 10 – 12 h u mlakoj vodi. Navlaženo seme se potom drži 4 – 5 dana na temperaturi 20 –28 oC. Naklijavanje semena je završeno kada se u većini semenki pojavi klica u vidu bele tačkice. Setva u toplim lejama se obavlja početkom marta, a u polutoplim i hladnim lejama u drugoj polovini marta. U toku proizvodnje rasada primenjuju se sledeće mere nege: zalivanje, plevljenje, proređivanje, prihranjivanje rasada, provetravanje leja i regulisanje toplote, zasenjivanje po potrebi i zaštita od bolesti i štetočina.

Pri kraju proizvodnje rasada vrši se njegovo kaljenje, odnosno, privikavanje na uslove spoljne sredine. To se radi tako što leje ostaju duže otvorene, najpre preko dana, a potom i u toku noći. Duvan se rasađuje kada se zemljište zagreje iznad 10 oC, tj. obično od polovine aprila pa do polovine maja, što zavisi od područja gajenja duvana.

Duvan se rasađuje ručno (pomoću sadiljke) ili mašinama. Najbolje je rasađivati u popodnevnim časovima, jer se rasađene biljke bolje prilagođavaju novim uslovima sredine. Rasđivanje se vrši u redove i to za sitnolisne duvane na 40 – 50 x12– 15 cm, krupnolisne 45 – 50 x 20   cm.

Nega rasađenog duvana obuhvata međurednu kultivaciju, prihranjivanje, navodnjavanje, zaštitu od korova, bolesti i štetočina, kao i neke specijalne mere nege (zakidanje zaperaka i zalamanje cvasti).

Kultivacija i okopavanje obavljaju se nekoliko puta u toku vegetacije.

Prva kultivacija je 8 – 10 dana nakon rasađivanja. Korovi pored mehaničkih mera suzbijaju se i upotrebom herbicida kao što su Balan, Evanco i dr. (inkorporacijom pre setve), Lasso, Pataron (tretiranje zemljišta pre sadnje).

Zakidanje zaperaka (bočnih izdanaka) se obavlja ručno više puta tokom vegetacije, čim se pojave kako bi kvalitet matičnog lista bio bolji. Zalamanje cavsti se obavlja u vreme pojave prvih cvetova (kod sitnolisnih) ili u fazi punog cvetanja i pojave prvih čaura (kod krupnolisnih). Ovom merom se postiže da se hranjive materije, namenjene reproduktivnim organima, upućuju ka listovima.      

Duvan se bere u tehničkoj zrelosti tj. sa pojavom bledozelene boje po ivici lista.

Berba se obavlja u jutarnjim časovima, dok je lišće u punom turgoru.
List se sakuplja u nekoliko navrata, naniže na kanap dužine 3 – 5 m, tako što se lišće probadanjem glavnog nerva pljosnatom dugačkom iglom niže na kanap, s tim da razmak između dva lista bude toliki kolika je debljina lisnog nerva. Obrano lišće se nosi na sušenje.
Osušen list je mrkožute boje, karakterističnog prijatnog mirisa, i ljutog, nagorkog ukusa, pomalo slanog.

Prinos duvana u našoj zemlji se kreće od 1,02 – 1,20 t/ha.
Gajenje i proizvodnja duvana nalaze se pod kontrolom države.

Autor članka je Jan Kišgeci iz Novog Sada
Prenio: Lakky, 16.08.2014
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.