Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

BOSILJAK - Ocimum basilicum L.

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

BOSILJAK - Ocimum basilicum L.

Postaj  Admin on pet 13 lip - 21:20

BOSILJAK - Ocimum basilicum L.



Narodna imena: bosilak, bosilek, bosilj, bosilje, bažilek, bažulek, baselak, basiljak, fasliđan, đen, vesligen, sarmaš.


Prvobitna domovina bosiljka je Indija, gde su delovi biljke nađeni u grobnicama oko 3500 g. pre n.e. U starom Rimu za vreme vladavine Cezara, bosiljak je bio veoma cenjena lekovita, začinska i ukrasna biljka. U XII veku monasi su ga doneli u srednju Evropu, gde se brzo odomaćio i do danas se mnogo gaji u vrtovima i baštama. Stobart (1987) ističe da su bosiljak na zapadu smatrali kao simbol plodnosti.
Na većim površinama bosiljak se gaji u Poljskoj, Francuskoj, SAD, na Jamajci, u Indoneziji i Maroku. Poslednjih godina sve više se gaji na plantažama.


Botaničke osobine

Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka. Naziv potiče od grčke reči “basilikon” – kralj, tj. bosiljak je smatran kraljom svih lekovitih biljaka.
U rod Ocimum spada više vrsta pogodnih za proizvodnju etarskih ulja. Najznačajniji su u više zemalja višegodišnji O. gratissimum L. i jednogodišnji O. basilicum.
Gajeni taksoni bosiljka O. basilicum svrstavaju se u tri grupe (var.):
- maximum (krupni listovi, visok)
- minimum (sitnolisni, razgranat)
- bullatum (sa nabranim listovima, kasnocvetajući)
Ima vretenast koren, koji je snažno razgranat. Stablo je uspravno, 40 - 60 cm visoko, u donjem delu gusto razgranato. Listovi su na lisnim drškama, jajasti do široko kopljasti (lancetasti). Površina liske je gola, zelena ili sa antocijanom. Cvast je terminalna, cimozna, dihazijum, koji se sastoji od 17 do 18 pršljenova. Cvetovi su sitni, beli ili svetlo - ružičasti. Cveta od juna do septembra. Plod je crna ili tamnobraon orašica. Masa 1.000 zrna je 1,2 - 1,8 g. Klijavost semena je 90 – 95 %.


Hemijski sastav i upotreba

Nadzemni deo biljke (Basilici herba) koristi se u narodnoj medicini za lečenje mnogih bolesti. Sastavni su deo raznih čajnih mešavina za smirivanje kašlja, poboljšanje apetita, sastavni deo diuretika i karminativa. Droga se koristi u prehrambenoj industriji kao začin. U narodu se bosiljak upotrebljava kao blago sredstvo za umirivanje i otklanjanje nervene napetosti, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje. Koristi se i protiv nekih crevnih parazita, i to često zajedno sa belim lukom, za povećanje mlečnosti majki koje imaju malo mleka.
ocimen


U nadzemnim delovima bosiljka ima 0,5 - 1 % etarskog ulja. Glavni sastojak etarskog ulja je metil - kavikol (55 %), estragol i eugenol. Od ovog poslednjeg potiče i prijatan miris koji potseća na karanfilić. Osim glavnih sastojaka etarsko ulje sadrži još cineol, kamfen, linalol, ocimen i pinen u manjim količinama. Sem etarskog ulja biljka sadrži još vitamin B1 (0,1 - 0,2 mg), C vitamin (150 - 250 mg), karotin (1,2 - 2,8 mg) i gorke materije. Etarsko ulje (Aetheroleum basilici) koristi se u prehrambenoj i parfimerijskoj industriji.
Bosiljak ima veliki značaj i u religioznim obredima. Često se nosi na groblje, kad se ide teškom bolesniku, i stavlja u “bogojavsku vodicu”.

Gajenje

Bosiljak je toploljubiva biljka, pa mlade biljčice izmrzavaju već na 0 oC. U fazi nicanja traži visoku temperaturu vazduha (preko 25 oC) i veliku vlažnost zemljišta. Pri ovim uslovima seme klija za 5 – 6 dana. Kišovito i hladno vreme ne podnosi.
Za gajenje su pogodna samo zemljišta koja se brzo zagrevaju, imaju dobar vodni kapacitet i koja su plodna. To su uglavnom černozemi, gajnjače i aluvijalna zemljišta. Na peskovitom zemljištu može se gajiti samo ako se obezbedi redovno zalivanje i đubrenje mineralnim đubrivima.
Kao jednogodišnja vrsta gaji se u plodoredu slično majoranu, ali treba imati na umu da je bosiljak osetljiviji na herbicide od majorana. Na isto mesto može da se gaji tek nakon 2 – 3 godine.
Priprema zemljišta je ista kao i kod majorana: u jesen se obavlja duboko oranje (na 30 - 40 cm) i tako ostavlja da prezimi, a u proleće čim se prosuši zemljište se priprema za setvu.
Bosiljak dobro iskorišćava produženo dejstvo organskih đubriva, pa neposredno đubrenje stajnjakom nije opravdano. U jesen se unosi u zemljište 60 - 80 kg/ha P2O5 i 120 - 140 kg/ha K2O, a tokom vegetacije se prihranjuje azotnim đubrivima. Prilkom prolećne predsetvene pripreme unosi se još 40 - 60 kg/ha N i 18 - 20 kg/ha P2O5.
Bosiljak se do sada proizvodio jedino pomoću rasada. Za proizvodnju rasada seme se seje u drugoj polovini marta u nezagrejane leje pokrivene folijom ili prozorima. Seje se u redove (na 10 - 15 cm između redova) na 0,5 cm dubine. U zavisnosti od kvaliteta semena, na 1 m2 seje se 10 - 20 g semena. Na površini od 350 do 400 m2, uz upotrebu 0,6 - 1,2 kg semena, može se proizvesti rasad za 1 ha.
Rasad se proizvede za 5 - 6 nedelja. Na stalno mesto se može presaditi tek kad prođu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Rasad se sadi na rastojanju od 40 - 50 cm između redova i 25 - 30 cm u redu po dve biljčice zajedno. Sadi se ručno ili sadilicom. Nakon sadnje rasad treba dobro zaliti.
Poslednjih godina se bosiljak proizvodi direktnom setvom semena. Seje se kada prođu opasnosti od mrazeva - početkom maja - na međuredni razmak 40 - 50 cm kotinuirano u redu, uz upotrebu 8 - 10 kg/ha semena. Kod ovog načina razmnožavanja neophodno je navodnjavanje, da bi se dobile dve žetve.
Nega se sastoji od mehaničke borbe protiv korova, redovnog zalivanja i prihranjivanja. Broj okopavanja zavisi od stepena zakorovljenosti i osobina zemljišta. Prvo okopavanje obavlja se 10 – 15 dana nakon rasađivanja. Drugo okopavanje je 10 – 25 dana nakn prvog. Prihranjivanje se vrši u dva navrata i to azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve.
Nadzemni deo bosiljka u cvetu može se kositi dva puta u toku vegetacije. Prva kosidba je početkom cvetanja, sredinom jula. Ako se kasni sa kosidbom, droga će biti slabijeg kvaliteta. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10 - 12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju ili vezan u kitice na promajnom mestu u hladu ili u sušarama na temperaturi od 35 – 40 oC. Droga je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično naljutog. Droga se pakuje u jutane vreće i čuva na suvom i tamnom mestu.
Sa 1 hektara može se dobiti 2 - 3 t suve herbe. U semenskim zasadima prinos semena sa 1 hektara je 200 - 300 kg.
Odnos sveže i suve nadzemne mase bosiljka je 4,5 :1.

Članak prenesen iz knjige Uzgoj ljekovitog bilja od Jana Kišgecija! Prenio Admin, 13.03.2008.

Admin
Admin

Broj postova : 45
Registration date : 05.01.2008

Korisnički profil http://belko.gooforum.com

[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.