Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

SIPAN ( Hyssopus officinalis L. )

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

SIPAN ( Hyssopus officinalis L. )

Postaj  Admin on pet 13 lip - 22:24

IZOP - Hyssopus officinalis L.



Narodna imena: isop, ičop, ižop, hisop, blagovanj, miloduh, veljen, dih, vuzak.


Izop je poreklom iz Male Azije (sa teritorije između Altaja odnosnog Kaspijskog mora i Sredozemnog mora), i iz sušnih, karstnih predela Sredozemnog mora. Još u starom veku je bio poznat kao lekovita droga prijatnog začinskog mirisa. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod izopom su u Rusiji, Bugarskoj, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji.


Botaničke osobine

U odnosu na bogatstvo u kojem se javlja u genskom centru (centru porekla ) izop se deli na četiri podvrste. U srednjoj Evropi su značajni ssp. officinalis i ssp. canescens. Izdanci kod prve podvrste su goli ili slabo dlakavi, dok su kod druge podvrste jako dlakavi.
Izop je višegodišnji polužbun. Koren je višeglav, dubok, vretenast. Stablo je uspravno, visoko 50 - 70 cm, grana se u donjem delu. Pri zemlji je odrvenjeno, a iznad toga zeljasto. Listovi su naspramno raspoređeni, sjajnotamnozeleni, po obodu ravni, lancetasti. Razvijen list je dužine 2 - 4 cm, širine 0,5 - 1 cm, prekriven žlezdama sa etarskim uljima i sa lica i sa naličja, tipično kseromorfan. Cvast se sastoji od 7 do 9 cvetova raspoređenih u pršljenove koji čine dihazijum dužine 20 - 25 cm. Cvetovi su plave, bele i roze boje. Cveta od juna do septembra. U pogledu aktivnih materija nema razlika između tipova sa različitom bojom cvetova. Plod je tamna ili braonkastocrna orašica izduženojajastog oblika na vrhu zašiljena, dužine 2 - 2,5 mm, širine 1 - 1,2 mm, mase 1.000 zrna 1 - 1,2 g.


Hemijski sastav i upotreba

Osušeni cvetni izdanci izopa (Hyssopi herba) koriste se u raznim čajevima, čajnim smešama, kao ekspektoransi i lekovi protivhroničnog bronhitisa i astmatičnih oboljenja. Čest je sastojak hipertenzičnih preparata, kao i čajeva za poboljšanje apetita. Ekstrakt je dobar fungicid i sprečava znojenje. Droga je začinski gorka, koristi se u domaćinsrtvu i prehrambenoj industriji za poboljšanje ukusa mesa i umaka. Etarsko ulje se koristi kako u konzervnoj i likerskoj, tako i u parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji. Deluje kao stimulans, antitusik, ekspektorans i antiseptik. Izop je pogodan i za ozelenjavanje suvih brežuljaka. Medonosna je biljka.
U herbi ima 0,3-1 % etarskog ulja. Glavni sastojak etarskog ulja je 1-pinokamfen (50 %) iz grupe seskviterpena. Važniji sastojci su još i alfa i beta-pinen, kamfen, kao i nekoliko seskviterpenskih alkohola. Nadzemni delovi izopa osim etarskog ulja sadrže još flavonoide, 5-8 % tanina (ruzmarinska kiselina), 3-6% gorkih materija, diosmina, hisopina i smola.


Gajenje

Dobro raste na suvim, toplim, prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju.
Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje u zemljište u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su žitarice, bela slačica, obična repica. Biljke čije se seme lako osipa (mirođija, komorač i korijandar) i koje se ne mogu uspešno suzbiti herbicidima koji nisu štetni po izop, nisu dobri predusevi. Izop se može sejati na istoj njivi tek posle 4 - 5 godina.
Pošto se izop gaji na slabo plodnim, “mršavim” zemljištima, to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Đubrenje organskim đubrivima - iz ekonomskih razloga - ne dolazi u obzir. Pre zasnivanja zasada, prilikom jesenjeg dubokog oranja, preporučuje se đubrenje sa 60 - 80 kg/ha P2O5 i 60 - 80 kg/ha K2O. U proleće, pre setve, dovoljno je pođubriti sa 40 - 50 kg/ha N. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubrivima, a količine zavise od vegetacionog razvića izopa. Produkrivna sposobnost starijih zasada može se sačuvati dodavanjem povećih količina azotnih đubriva (60 - 90 kg/ha N).
Tretiranje herbicidima treba kombinovati sa folijarnim prihranjivanjem.
Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja (što ima izuzetan značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, tako da je pred setvu neophodno drljanje i ravnanje ili upotreba setvospremača.
Izop se proizvodi setvom semena u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120 - 150 klijavih semenki po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3 - 5 kg/ha semena. Dubina setve je 1 - 2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna, preporučuje se upotreba kembridž-valjka zbog ravnomernog nicanja.
Seje se na razmaku 50 - 70 cm između redova, u zavisnosti od mašina za obradu zemljišta i žetvu kojima gazdinstvo raspolaže.
Na terenima pod nagibom redovi treba da budu paralelni sa izohipsama.
U borbi protiv korova treba kombinovati hemijsko i mehaničko uništavanje korova. Neposredno posle setve (ali obavezno pre nicnja) tretira se sa 3-5 kg/ha Prometrina S-50. Ovo je dovoljna zažtita od korova u prva dva meseca vegetacije. U nepovoljnim uslovima - ako je proleće veoma suvo, ako se njiva zakorovljava uprkos tretiranju herbicidom - korovi koji niču mogu se suzbiti prskanjem sa 1 %-nim Reglonom ili Gramaksonom (tretira se pre nicanja izopa). U prvoj godini se prema potrebi može prskati sa 1-1,5 kg/ha Afalona, odnosno 1,5-3 kg/ha Prometrina S-50, kada je izop visine 10 -15 cm. Višegodišnji izop može se tretirati u rano proleće pre nicaja monkotiledonih korova, kada su izdanci izopa dugi 10 - 20 cm, može se izvršiti prskanje sa 1,5 - 2.5 kg/ha Afalona, odnosno 2 - 4 kg/ha Prometrina S-50. U višegodišnjim usevima, kada se pojave višegodišnji korovi tipa Agropyrum repens, Cynodon dactylon itd., preporučuje se lokalno tretiranje sa 20 kg/ha Dikopana ili 5 - 7 kg/ha Karagarda. Ova tretiranja usporavaju do izvesne mere razvoj izopa, ali uspešno sprečavaju širenje monokotiledonih korova, koji se brzo šire pomoću veoma razvijenih rizoma.
Hemijsko suzbijanje korova svake godine treba dopuniti jednim međurednim okopavanjem. Ovom merom se ujedno postiže i bolje provetravanje zemljišta.
Od bolesti se na izopu javlja pepelnica.
Ako usled napada tripsa dođe do veće štete na listovima, treba pre cvetanja izvršiti prskanje nekim preparatom na bazi Diklorosa (0,1 %), Dimetoata (0,1 %) ili Mevinfosa (0,1 - 0,2 %).
Poslednjih godina se u višegodišnjim zasadima često javlja poljska vilina kosica (Cuscuta campestris), koja se suzbija lokalnim tretiranjem Reglonom (1 %) posle prve kosidbe ili paljenjem.
Za dobijanje suve droge, izop se kosi od početka cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja kosi se u julu, u periodu punog cvetanja. Preporučljivo je kositi iznad donjih odrvenjenih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge.
Ako je vreme suvo, pokošeni izop se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane na suncu nekoliko dana, to još neće kvariti boju herbe. Ukoliko je vreme kišovito, posle kosidbe treba izop otpremiti do sušare. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno toplim vazduhom. Posle sušenja droga se sprema u hale.
Prinos izopa u prvoj godini je 2 - 3 t/ha, a od druge godine 6 - 10 t/ha sveže herbe, od čega se dobija 400 - 800 kg/ha, odnosno 1.500 – 2.000 kg/ha suve herbe. U kasnijim godinama prinos se povećava. Prinos etarskog ulja se kreće između 8 i 15 kg/ha.




Članak o sipanu - isopu prenesen iz knjige Uzgoj ljekovitog bilja od Jana Kišgecija. Prenio Admin, 13.06.2008.

Admin
Admin

Broj postova : 45
Registration date : 05.01.2008

Korisnički profil http://belko.gooforum.com

[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.