Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KAD OBOLIMO OD GRIPE - RECEPT
ned 4 pro - 11:51 by lakky

» Dr. Lidija Gajski: Farmaceutska industrija vara bolesne i ..
sri 9 stu - 20:57 by lakky

» JABUČNI OCAT (Acetum mali)
pon 31 lis - 14:45 by lakky

» BAGREM (Robinia Pseudocacia L)
uto 24 svi - 22:32 by lakky

» PASTIRSKA IGLICA (Geranium robertianum L.)
sri 4 svi - 10:36 by lakky

» VENE - PROŠIRENE I UPALJENE
čet 3 oľu - 23:32 by melioto94

» SMREKA (Picea abies L.)
čet 17 pro - 2:00 by lakky

» SOJA (Glycine hispida L.)
čet 17 pro - 1:20 by lakky

» SVINJSKA MAST
sri 16 pro - 0:27 by lakky

Social bookmarking
Bookmark and share the address of Tugonica on your social bookmarking website
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretražnik
Affiliates
free forum

KADULJA (Salvia officinalis L.)

Prethodna tema Sljedeća tema Go down

KADULJA (Salvia officinalis L.)

Postaj  lakky on čet 15 tra - 20:51

KADULJA – Salvia officinalis L.


Narodna imena: žalfija, beli kaloper, džiger trava, kuš, pitomi pelen, kalaver,
slavulja.

Kadulja je poreklom sa severnih obala Sredozemnog mora. U karstnim predelima Hercegovine i Crne Gore veoma je rasprostranjena. Na Iberijskom poluostrvu je rasprostranjena podvrsta lavandulifolia, čije etarsko ulje ima sasvim različit hemijski sastav od dalmatinske kadulje. Na Krimu i u planinskim predelima Male Azije raste podvrsta kadulje krupnih listova (ssp. major).

Stari Grci su je upotrebljavali zbog njenih lekovitih svojstava, pre svega protiv zmijskog ujeda, za održavanje duhovne svežine i kao tonik. Rimljani su je zvali herba sacra – sveta trava. U srednjem veku su je upotrebljavali za lečenje kolere, epilepsije i dr. U IX veku su je gajili kao začin. U XVII veku je bila tako dragocena da su Kinezi davali tri do četiri funte čaja u zamenu za jednu funtu kadulje.

Od svog lekovitog bilja Karlo Veliki je najviše cenio kadulju. U Kapitularima je zakonom propisao svim državnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri), da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja, od kojih je na prvom mestu bila kadulja.

U našoj zemlji se uglavnom sakuplja, a u Rusiji, Italiji i SAD gaji se na većim površinama.

Botaničke osobine

Kadulja (žalfija) je višegodišnji polužbun, koji naraste 50 – 80 cm visine. Ima dubok i razgranat korenov sistem. Stablo je četvrtasto, razgranato, sivomrko i u donjem delu odrvenjeno. Mlade grane su maljave. Listovi su izduženo lancetasti ili izduženo jajasti, zašiljenog vrha, po obodu sitno nazubljeni, donji na drškama, a gornji sedeći.
Lišće je naspramno raspoređeno na stabljici. Lice, a naročito naličje lista, gusto je maljavo.

Cvetovi su beli, roze ili ljubičasti, sakupljeni u cimoznu cvast koja se satoji od 5 do 8 pršljenova sa po 2 – 3 cveta, a nalazi se na vrhovima stabljika i bočnih grana.

Cveta od maja pa sve do jula meseca. Plod je orašica, dugačka 2 – 3 mm, široka oko 2 mm, smeđa.

Seme je okruglo, tamnosmeđe boje. Masa 1.000 zrna je 7,6 grama.

Kadulja je veoma cenjena medonosna biljka.


Hemijski sastav i upotreba

Kadulja je jedna od najstarijih u medicini korišćenih biljaka. Navode je svi antički medicinski pisci.

Koristi se list (Salviae folium) i etarsko ulje (Salviae oleum). U nadzemnom delu biljke ima 1 – 2,5 % etarskog ulje (najviše u listu), čiji su glavni sastavni delovi tujon (40 – 60 %), cineol (12 – 15 %), kamfor (8 %), borneol (5 – 7 %) i pinen.

Etarsko ulje kadulje dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz osušenih zeljastih delova. To je bistra, žućkastozelenkasta tečnost, aromatičnog mirisa i ukusa, na jeziku peče. Biljka sadrži još 3 – 8 % tanina, gorke materije (pikrosalvin), glikozide i smole. Pokazalo se da dalmatinskoj kadulji ne može da konkuriše ni španska (ssp. lavandulifolia), jer ne sadrži tujon, ni grčka (Salvia triloba L. filius), koja ima vrlo malo tujona. Obe ove vrste imaju mnogo cineola (podsećaju na eukaliptus) i razlikuje se od dalmatinske po mirisu i ukusu.

Na osnovu raznih ispitivanja koje je izveo Adamović (1998), utvrđeno je da na sadržaj etarskog ulja i tujona veliki uticaj imaju genetski i ekološki faktori. Guenther (1952) ističe da ulja sa više od 40% tujona smatraju se visokokvalitetnim.

Kadulja ulazi u sastav velikog broja lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje usta u grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo tanina) i deluje antiseptično (dejstvo etrskog ulja).

Do otkrića antibiotika kadulju su vekovima upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja, tuberkuloznih bolesnika, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda.

Čaj i drugi lekovi načinjeni od kadulje upotrebljavaju se za jačanje organizma
pošto sadrže tanine i gorke materije. Nalazi primenu u kulinarstvu (zbog njegovog svojstva da potpomaže varenju i sprečava stvaranje masnih naslaga) i kozmetici. Koristi se za izradu preparata za masnu i osetljivu kožu, kao hidrant, potom za izradu raznih sapuna, deterdženata, šampona, ulazi u sastav paste za zube.

U kombinaciji sa nanom i ruzmarinom, kadulja se primenjuje protiv glavobolje. Može se koristiti i kod nervnih uzbuđenja i mentalne iscrpljenosti, poboljšanja koncentracije i memorije. U ovi svrhu najčešće se koristi tinktura lista. Svež sok dobijen iz listova kadulja može se primeniti kod epilepsije. Vino sa kaduljom daje se protiv šećerne bolesti. U kupkama se koristi protiv reumatizma. Kađenjem soba u kojima se nalaze bolesnici dimom kadulja postiže se osvežavanje prostorija, a ujedno se vrši i dezinfekcija.

Kadulja je često korišćena i u religioznim obredima.


Gajenje

Od svih lekovitih biljaka na našem karstu kadulja ima najveći značaj u borbi protiv erozije.
To je retko otporna biljka koja izdržava dugotrajne letnje suše i pripeke i zadovoljava se minimalnom količinom hranljivih materija na ljutom kršu. Ali u fazi nicanja i mlađim fazama razvoja zahteva dovoljno vlage u zemljištu.

Kadulja je toploljubiva biljka koja za svoj razvoj traži dosta svetlosti i toplote, čiji nedostatak nepovoljno utiče na prinos i sadržaj etarskog ulja u biljci. Ova biljka u toku zime može da podnese i veoma niske temperature.

Uspeva na svim tipovima zemljišta, ali najbolje raste na srednje vezanim terenima koji imaju dobar vazdušni i vodni kapacitet. Peskovi i suviše vlažna, glinovita, zbijena zemljišta nisu pogodna za gajenje kadulje.

Iako kadulja može da se gaji i 5 – 7 godina, nakon četvrte godine gajenja prinosi naglo opadaju, pa se ne isplati gajiti je duže. Gaji se van plodoreda. Nema posebne zavisnosti od predkulture. Uspešno se može gajiti posle svih biljnih vrsta koje se na vreme uklone sa parcele.

Duboko jesenje oranje je jedna od najvažnijih mera u obradi zemljišta, a izvodi se u jesen na dubini najmanje 40 cm. U proleće se vrši predsetvena priprema, da bi zemlja bila ravna i sitnomrvičaste strukture.

Kadulja je vrsta koja veoma osiromašuje zemljište, te se unošenjem đubriva pri osnovnoj obradi obezbeđuju hranljivi elementi za duži period. Dobro iskorišćava organska i mineralna đubriva.

Stajnjak se unosi u količini 20 – 30 t/ha prilikom jesenjeg dubokog oranja. U nedostatku stajnjaka može se đubriti pre zasnivanja zasada sa 60 – 80 kg/ha N, 40 – 60 kg/ha P2O5 i 40 – 60 kg/ha K2O. U narednim godinama se đubri sa 400 kg kombinovanog NPK đubriva po hektaru, prilikom predzimskog okopavanja.

Kadulja se može razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (deljenjem bokora i ređe, reznicama). U praksi se najčešće razmnožava setvom semena. Seme se seje direktno u jesen (krajem novembra početkom decembra), u količini od 8 – 10 kg/ha, ili se iz semena proizvodi rasad u malo zagrevanim ili hladnim lejama.

Pošto hemijsko suzbijanje korova nije u potpunosti rešeno, kadulja se direktnom setvom semena razmnožava samo kada se raspolaže sa dovoljno radne snage za plevljenje useva koji se sporo razvija u početnim fazama. Proizvodnja rasada u slabo zagrevanim lejama je skupa, ali se rasad može saditi na stalnom mestu već u maju.

Najekonomičnija je proizvodnja rasada u hladnim lejama. Seme se seje u aprilu – maju u dobro pripremljene leje na međurednom razmaku 15 – 20 cm. Nakon setve zasejana površina se pokrije slojem zemlje debljine oko 1 cm, jer seme brže klija u mraku nego na svetlu. Rasad za jedan hektar može se proizvesti na 250 – 300 m2 leja sa 0,5 – 1 kg semena. U toku leta treba redovno zalivati i pleviti leje. Do oktobra rasad dostigne visinu 15 – 20 cm, i može se strojno saditi na međurednom razmaku 70 cm i 40 – 50 cm između biljaka u redu.

Radi postizanja visokih prinosa treba u proleće druge godine orezati biljke na 8 – 10 cm visine. Na taj način se ubrzava stvaranje većeg broja bočnih grana i veća produkcija lista.

U borbi protiv korova u prvoj godini gajenja primenjuje se samo okopavanje i međuredno kultiviranje. U narednim godinama rano u proleće pre kretanja vegetacije, može se tretirati preparatima na bazi simazina (na primer Simazin S–50, Radokor T–50 itd.) u količini od 2, 5 – 3 kg/ha. Prvo međuredno kultiviranje izvodi se u fazi razvoja 3 – 4 lista, a ostala kultiviranja i okopavanja se obavljaju po potrebi. Istovremeno sa prvim okopavanjem vrši se i proređivanje biljaka u redu na rastojanju 20 – 30 cm.
Izmrzle nadzemne delove u aprilu treba odstraniti.

Kadulja retko oboleva od bolesti, a u slučju da se one i pojave, ne izazivaju ozbiljne štete da bi se morale primenjivati mere zaštite.

Od štetočina napadaju je buvači (Halticinae), jedna vrsta sovica (Phytometra chrystis L.) i neki drugi insekti. Ove štetočine ne pričinjavaju veće štete. Upotreba insekticida je otežana jer je list maljav, pa se teško oslobađa upotrebljenih sredstava.

Biljke posađene u jesen mogu se kositi u narednoj godini. Prva kosidba je u vreme cvetanja krajem maja, početkom juna. Kosi se iznad odrvenjenih delova srpom, kosom ili kosačicom. Treba paziti na visinu, jer suviše nisko posečene biljke lako izmrznu. Listovi se skidaju sa stabla neposredno nakon kosidbe.

Treba kositi po lepom i suvom vremenu. Suši se u zaštićenom prostoru na promaji ili sušari, na temperaturi od 40 oC. Osušeni list kadulje je sive ili beličaste boje, dlakav, mirisa vrlo aromatičnog a ukusa nagorkog i oporog. Droga se pakuje u papirne ili jutane vreće i čuva na hladnom i mračnom mestu.

Kao višegodišnja biljka u prvoj godini gajenja daje samo jedan otkos i najmanji prinos. Sa starošću useva prinosi se postepeno povećavaju i najveći su u trećoj i četvrtoj godini.

Sa površine od 1 ha može se dobiti prinos od 5.000 – 6.000 kg suve herbe, ili 2.500 – 3.000 kg suvog lista.

Za dobijanje etarskog ulja kadulju se kosi u fazi cvetanja. U podnevnim časovima je najveća količina etarskog ulja, pa je treba kositi po sunčanom vremenu, iznad odrvenjenog dela. Pokošenu masu treba ostaviti da provene, a potom je destilisati. Prinos etarskog ulja je 20 – 30 kg/ha.

Adamović (1998) je utvrdio da je sadržaj etarskog ulja veći u prvom terminu kosidbe (jul), a sadržaj tujona u drugom (oktobar). To znači da trajanje sunčevog sjaja i temperatura vazduha u mesecu žetve pozitivno utiču na količinu etarskog ulja, a negativno na udeo tujona.

Pitarević i sar. (1985) iznose da lišće kadulje treba brati od jula do septembra, pošto je u toku ovog perioda etarsko ulje najboljeg kvaliteta.

Za dobijanje kvalitetne droge, pored vremena berbe, nadmorska visina i ekspozicija nalazišta biljake mogu da budu faktori koji utiču na količinu njenih lekovitih sastojaka. Milojević i Mihajlović (1984) nisu uočile nikakve značajne razlike u pogledu % etarskog ulja u listu kadulje u zavisnosti od nadmorske visine nalazišta biljke. Uzorci uzeti sa severnih ekspozicija imaju nešto manji % etarskog ulja nego uzorci sa južnih ekspozicija.



Primjedba:
Ovaj članak je za profesionalne uzgajivače pa je zbog tog data i
preporuka o suzbijanju korova i prihrana sa mineralnim gnojivima, što ja nikako ne preporučam onima koji kadulju uzgaja za osobnu uporabu!


Preneseno iz knjige "Gajenje ljekovitog bilja" od J. Kišgecija iz Novog Sada.
Pripremio i prenio lakky63@gmail.com

lakky
Admin

Broj postova : 525
Location : Zagreb
Registration date : 10.04.2008

Korisnički profil http://www.clakic.page.tl/

[Vrh] Go down

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.